Дела светих апостола, зачало 35 (14,20-27)
20. А кад се око њега скупише ученици, устаде и уђе у град, и сутрадан изађе с Варнавом у Дерву. 21. И проповедајући јеванђеље граду ономе и придобивши много ученика, вратише се у Листру и Иконију и Антиохију, 22. утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије. 23. И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вероваше. 24. И прошавши Писидију, дођоше у Памфилију, 25. и говоривши реч Господњу у Перги, сиђоше у Аталију, 26. и оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божијој на дело које извршише. 27. А кад дођоше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
Јеванђеље Јован, 35. зач. (9,39-41; 10,1-9)
39. И рече Исус: „За суд ја дођох у овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи." 40. И чуше ово неки од фарисеја који беху са њим, и рекоше му: „Еда ли смо и ми слепи?" 41. Рече им Исус: „Кад бисте били слепи, не бисте имали греха; а сада кажете: видимо, тако ваш грех остаје." 1. Заиста, заиста вам кажем: „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник. 2. А који улази на врата пастир је овцама. 3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; 4. и када своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 5. А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца.“ 6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта беше то што им говораше. 7. Тада им рече Исус опет: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. 8. Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.“ 9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
За суд ја дoђox на овај свет, говори Господ, да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). Оне који не виде – представља прост народ који је у простоти срца поверовао Господу, а они који виде су тадашњи књижевници, учени људи који, због гордости ума, сами не повероваше, па и народу забрањиваху. И наши образовани људи сматрају да добро виде. Због таквог мњења они се удаљују од вере у Господа, које се чврсто држе прости срцем и умом. Тако је, по истини Господњој, дошло до тога да су они слепи а да народ види. Они су слични птицама које виде ноћу али не и дању. Истина Христова им је тамна, лаж која јој је противна им се чини светлом: ту су они код своје куће. Ма како да је то очигледно, они су ипак готови да питају: Еда ли смо и ми слепи? И зашто крити: „Да, слепи“. И пошто сте слепи по својој вољи, грех слепоће и непримећивања светлости лежи на вама. Можете да видите, али нећете, јер заволесте обмањиву, прелестну лаж.
Повратак на Свето писмо
