Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 145 (10,12-22)
12. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне. 13. Друго вас искушење није снашло осим човечијега; веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднети. 14. Зато, љубљени моји, бегајте од идолопоклонства. 15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем. 16. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова? 17. Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо. 18. Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? 19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? 20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. 21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. 22. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?
Јеванђеље Матеј, зачало 68. (16,20-24)
20. Тада запрети ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос. 21. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. 22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: „Боже сачувај, Господе! То неће бити од тебе!” 23. А он окренувши се рече Петру: „Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско.” 24. Тада Исус рече ученицима својим: „Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.
