МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 9. по Духовима.
Уторак 9. по Духовима
23.08.1983
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 1983.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23  ▶ Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 152 (12,12-26)
12. Јер као што је тело једно и има удове многе, а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело, тако и Христос. 13. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени. 14. Јер и тело није један уд него многи. 15. Ако рече нога: „Пошто нисам рука, нисам од тела”; зар ипак није од тела? 16. И ако рече ухо: „Пошто нисам око, нисам од тела”; зар ипак није од тела? Ако би све тело било око, где је онда слух? 17. Ако би све било слух, где је мирисање? 18. А сада, Бог постави удове у телу, сваки поједини од њих како хтеде. 19. А ако би сви били један уд, где је тело? 20. Сада пак, многи су удови, а једно тело. 21. А око не може рећи руци: „Не требаш ми." Или опет глава ногама: „Не требате ми." 22. Него, шта више, који се удови тела чине да су слабији, неопходни су 23. и који нам се чине мање часни на телу, њима придајемо већу част. 24. И неугледни наши удови имају већи углед, док оним угледним то не треба. Али Бог тако сложи тело давши слабом уду већу част, 25. да не буде раздора у телу него да се удови подједнако брину један за другога. 26. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови, а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови.
Јеванђеље Матеј, зачало 76. (18,18-22; 19,1-2; 19,13-15)
18. Заиста вам кажем: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу." 19. Опет вам заиста кажем: „Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. 20. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима." 21. Тада му приступи Петар и рече: „Господе, колико пута, ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?" 22. Рече му Исус: „Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам." 1. И када сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана. 2. И за њим иђаше народ многи и исцели их онде. 13. Тада му приведоше децу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху. 14. А Исус рече: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.” 15. И положивши на њих руке, отиде оданде.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Лаврентије архиђакон, и Сикст папа, и други с њима. Када погибе папа Стефан (в. 2. авг.), на његово место би постављен Сикст свети, који беше родом Атињанин, испрва филозоф а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако, да постати епископом у Риму значило је што и бити изведен на смрт. Цар Декије беше решен, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу, рече Лаврентије папи: „Куда идеш, оче, без сина? Куда, архијереју, без архиђакона твога?“ Папа га утеши прорекавши му, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста, чим посекоше Сикста и она два његова ђакона, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше привео у ред све своје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове, Кириакије. Том приликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија, и крсти га по том. Видећи то крсти се и тамничар Иполит, који после пострада за Христа (в. 13. авг.). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа, него шта више саветоваше цара Декија, да се он одрекне лажних богова, то би бијен камењем по лицу, и по целом телу скорпионом, тј. синџиром са оштрим зупцима. Неки војник Роман, присутан мучењу, поверова у Христа, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу, и подложише огањ. Пекући се на огњу св. Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу, тело његово узе ноћу Иполит и однесе најпре у дом Кириакије, а после у једну пећину, где га чесно сахрани. Пострада св. Лаврентије са осталима 258. год.

2. Св. Ирон. Хришћански философ. Спомиње га св. Григорије Богослов у својим књигама. Мирно се упокојио и преселио ка Господу.

Лаврентија цар нечестив пита:
– Одакле си? Каквога си чина?
Лаврентије цару одговара:
– Из Шпаније, васпитан у Риму,
И слуга сам Бога јединога.
– Ти си чувар блага црквенога?
– Јесам, царе, те доброга блага.
– Дај нам благо, и живот сачувај!
– Благо цркве, царе, на небеси,
Веруј и ти у Господа Христа,
Па наследник бићеш тога блага.
– Лаврентије одреци се Христа!
– Одреци се, царе, ти идола!
А цар плану и на слуге ману,
Лаврентија бише и ломише,
На решетку жарну положише.
– Овај огањ мени је прохлада,
А теби се спрема усред Ада!
– Лаврентије, одреци се Христа!
Зар ти није жао млад умрети?
– Христос за ме на крсту пострада,
За ме умре, ја за Њег’ умирем –
Једна страна тела сва сагори,
Лаврентије џелатима збори:
– Печена је половина тела,
Окрените, ето вама јела,
Окрените, нек се друга пече!
То изрече, душа му утече
У сладосне дворове небесне.

РАСУЂИВАЊЕ
Како да победимо непријатељство непријатеља наших? Уступањем, кротошћу и молитвом. Уступањем у свему осим у вери и чистоти живота, кротошћу и молитвом свагда и свагда. Св. Амвросије пише: „То је оружје праведника, да уступајући побеђују, као што вешти стрелци имају обичај да бежећи устрељују јаче од себе“.

Неки брат би увређен од друга свога, но ипак желећи мира с њим пође к њему да се измири. Али друг му не хте ни врата отворити, но ружећи га изнутра отера га од дома свога. Пожали се брат једном духовнику, а овај му рече: „Идући другу твоме на мирење ти си целим путем у мислима њега осуђивао а себе оправдавао. Саветујем ти, да и ако је друг твој згрешио против тебе, ти утврди мисао у себи као да си ти згрешио против њега, а тако иди к њему, и у мислима њега оправдавај а себе осуђуј.“ – Тако брат и поступи. И шта се догоди? Тек је брат стигао близу дома свога друга, а овај отвори врата широм, притрча и загрли увређеног брата, и измири се с њим.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам напаст која снађе Филистеје због узетог ковчега завета (Сам. 5 – 6), и то:
1. како ударише шуљеви на народ и мишеви на усеве пољске где год Филистеји постављаху ковчег завета;
2. како уплашени Филистеји сами вратише ковчег завета у земљу Израиљску;
3. како светиња Божја кажњава оне који је држе у земљи нечистој од идола, или у срцу нечистом од страсти.

БЕСЕДА
о раслабљености грешника

Народу мојему чине силу дјеца,
и жене су им господари. (Иса. 3, 12)

Прекрасно је и премудро све што је од Бога. Свака твар Божја иде послушно оним путем, који јој је Бог определио. И звезде се крећу, и животиње живе, и ваздушне струје управљају – све према реду од Бога установљеном. Само човек, најразумнији створ, пада често у безумље и остављајући пут Божји измишља нове путове према помислима својим. Отуда се може догодити, да место стараца деца постану старешине, и место мужева жене да загосподаре. Но кад деца старешују насиље влада; и кад жене господаре, обично неред царује. Када се то попусти од Бога – јер то не бива без греха народног и без попуштења Божјег – онда се народ налази под казном за грехе своје, исто онако као кад рат дође и непријатељ покори земљу, јер свако је насиље рат, и сваки је неред казна за грех. Али као што насиље и неред могу завладати у једном народу тако могу они завладати и у души једнога човека. Незреле и непобожне помисли представљају децу, а телесна чулна мудровања представљају жене. Када преовладају незреле и непобожне помисли, онда оне чине насиље над човеком и вуку га од зла ка злу као кад деца суде; и када телесна мудровања преовладају над духовном, мужественом мудрошћу, која је од Бога, онда оне загосподаре над човеком као зла жена. Под женама пророк подразумева не само женске, него и мушке са женским слабостима.
Да не би детињско безумље и женска ћудљивост завладали човеком, или народом, потребно је држати се строго закона Божјег прописаног од Бога за људе, као што се све створене твари држе закона Божјег прописаног од Бога за њих.

О Господе, Створитељу и Законодавче наш, просвети нас и укрепи нас. Просвети нас благодаћу Духа, да увек знамо закон Твој, и укрепи нас силом Духа, да увек држимо закон Твој Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024