10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло. 11. Знајући, дакле, страх Господњи уверавамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савестима. 12. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу. 13. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо. 14. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умре, то сви умреше. 15. И Он за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре, и васкрсе.

Јеванђеље Марко, зачало 2. (1,9-15)
9. И догоди се у оне дане да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде виде небеса где се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: „Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи.“ 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би онде у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са зверињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о Царству Божијем. 15. И говорећи: „Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“