Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 169 (1,12-20)
12. Јер је ово наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој живесмо у свету, а особито према вама. 13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, 14. као што нас унеколико и разуместе, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса. 15. И у овом поуздању хтедох доћи прво вама, да другу благодат имате; 16. и после вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју. 17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем, по телу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не? 18. Али је Бог веран, да реч наша вама не постаде да и не. 19. Јер Син Божији Исус Христос, кога ми вама проповедасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да. 20. Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
Јеванђеље Матеј, зачало 91. (22,23-33)
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је рекао да у будућем животу да нема ни женидбе ни удадбе (Мт.22,30), тј. да ћe се наши земаљски односи и пореци земаљског живота изгубити. Ни науке, ни уметности, ни власти, нити ичега сличног тамо неће бити. Него шта? Биће Бог све у свима. А како је Бог дух, како се са духом сједињује и духом дејствује – сав живот тамо ћe бити непрекидан ток духовних покрета. Одатле следује један закључак – с обзиром да је будући живот наш циљ, а садашњи само припрема за њега, онај ко све време живота посвећује само на оно што је корисно једино за овај живот – иде против свог назначења и себи у будућем животу припрема горак, прегорак удео. Не ради се о томе да одмах све треба напустити, него о томе да, радећи колико је потребно за овај живот, главну бригу обраћамо на припремање за будући живот, старајући се при томе, колико је могуће, да се и груби земаљски рад обрати у средство за тај циљ.
Повратак на Свето писмо
