МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Среда седмице четврте - Преполовљење
01.05.1980
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1980.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Дела светих апостола, зачало 34 (14,6-18)
6. Схвативши то они побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову, 7. И тамо проповедаху јеванђеље. 8. А неки човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не беше ходио. 9. Овај слушаше Павла где говори, који погледавши на њега и видевши да има веру да ће оздравити, 10. Рече снажним гласом: „Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје!" И он скочи, и хођаше. 11. А кад виде народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: „Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама." 12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше реч. 13. А жрец Зевса што беше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да принесе жртву. 14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи: 15. „Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 16. који у прошлим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима; 17. мада ипак не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем." 18. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде сваки својој кући. А док они онде борављаху и поучаваху),
Јеванђеље Јован, 26. зач. (7,14-30)
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше. 15. И чуђаху се Јудејци говорећи: „Како овај зна књиге а није се учио?" 16. Тада им одговори Исус и рече: „Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. 17. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. 18. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. 19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?" 20. Одговори народ и рече: „Демон је у теби; ко тражи да те убије?" 21. Одговори Исус и рече им: „Једно дело учиних, и сви се дивите томе. 22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човека. 23. Ако у суботу човек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гневите што целог човека излечих у суботу? 24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите." 25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: „Није ли то онај кога траже да убију? 26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос? 27. Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је." 28. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: „И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, кога ви не знате. 29. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла." 30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не беше дошао час његов.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Јован. Ученик св. Григорија Декаполита. У време иконоборне јереси цар Лав Јерменин стави овога Јована на муке заједно са његовим учитељем Григоријем и са св. Јосифом Песмописцем. Када Григорије сконча свој земаљски живот, Јован постаде игуман манастира Декаполитовог у Цариграду. Поставши игуман, он усугуби свој подвиг ради царства Божјег. Скончао мирно око 820. год. А по смрти сахрани га св. Јосиф чесно близу гроба св. Григорија.

2. Св. муч. Јован Нови Јањински. Родом из Јањине, негдашње престонице цара Пира. Када његови сиромашни родитељи помреше, тада се млади Јован пресели у Цариград и тамо продужи свој занат (јер занатлија беше). Не много пре тога Турци беху освојили Цариград, и многи од хришћана из страха беху се одрекли Христа и примили Мухамедову веру. Св. Јован имаше своју радњу баш међу оваквим потурицама. У колико млади Јован више гораше љубављу према Христу Господу у толико се јаче испољаваше као хришћанин пред овим издајницима Христа. И поче се с њима препирати о вери, па најзад и укоревати због издаје Христа. Тада га они одвукоше пред суд и лажно оптужише као тобож да је он био раније примио ислам, па се сад поново вратио у хришћанство. Пошто би мучен и тучен штаповима и гвозденим шипкама, вргоше га у тамницу. Други дан – беше дан Васкрса Христова – поново га поведоше на истјазање, а Јован изађе радосно певајући: „Христос воскресе из мртвих!“ Мучитељима својим он храбро рече: „чините што хоћете, да би ме што пре послали из овог кратковременог живота у живот вечни: роб сам Христов, Христу следујем, за Христа умирем, да би с Њим живео!“ После тога Јован би везан у синџире и доведен на спалиште. Видећи огањ велики, спремљен за њега, Јован сам потрча и скочи у пламен. А мучитељи његови смотривши како он воли смрт у огњу, извукоше га из огња и осудише на посечење мачем. Када му одсекоше главу, бацише и главу и тело у огањ. Доцније хришћани разгрнуше пепео и сабраше неке остатке његових чесних и чудотворних моштију, и сахранише их у Великој Цркви у Цариграду. Тако сконча смрћу мученичком и прими славни мученички венац свети Јован Јањински 18. априла 1526. г.

3. Св. муч. Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан. Сви намучени у време цара Диоклецијана. Беху незнабошци док не видеше муке св. Ђорђа великомученика. Но видећи те муке, и храброст овога славног мученика, и чудеса многа која се појавише тада, они примише веру хришћанску, за коју ускоро и пострадаше, и славом увенчани бише.

Занатлија Јован од чесна заната,
Душа му је светла као грумен злата,
Осветљена дивно Христовом науком,
Па он моли Бога, да га венча муком:
– О победни Христе, што се распе за ме,
Очисти ме муком од греховне таме!
О не дај ми срамну славу издајника,
Но венчај ме муком Твојих мученика.
Духом Твојим Светим за муке ме спреми,
Па попусти муке, на ме их устреми,
И ти, Богомајко, милошто без краја,
Што под Часним Крстом Свога Сина стаја,
Помоли се за ме у време мучења,
Да постојан будем као тврда стена.
Смилујте се и ви свети апостоли,
Да враг рода људског мени не одоли.
Мученици свети, радовање моје,
Примите и мене у редове своје!
А сад мучитељи, издајице Бога –
Ваш је мач и огањ – ево тела мога!

РАСУЂИВАЊЕ
У једноме опису мучења хришћана под персијским царем Сапором каже се: „мачеви се утупеше, маченосци попадаше, мачековци заморише – а Крст се све више уздизаше и блисташе из крви мученика Христових.“ Колико и колико су пута гонитељи хришћана самоуверено мислили, да су свршили са хришћанством за свагда! У ствари они су свршавали свој живот док се хришћанство увек изнова зеленило и цветало. Па ипак, и поред тога искуства неки наши савременици мисле да се хришћанска вера може силом искоренити. Но само не кажу, којим начином? и заборављају, да су сви начини безбројно већ пута пробани, и сви безуспешно. С разлогом је Тертулијан довикнуо незнабошцима: „Узалуд пролевате крв нашу: крв мученика семе је хришћана“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како Његово васкрсење донесе неизречену радост онима који Га љубљаху;
2. како Његово васкрсење донесе неизречену горчину онима који Га мрзаху;
3. како ће и Његов последњи долазак у свет, у слави и сили, изазвати код разних људи разна осећања, или радост или горчину.

БЕСЕДА
о сведочанству поузданих сведока

Сами смо видјели славу његову. (II Петр. 1, 16)

Кад апостоли говоре о славном васкрсењу Господњем они говоре у множини. Јер сваки од њих предаје своје сведочанство и сведочанство осталих другова својих. Тако и апостол Петар пише: јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашег Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу Његову. Натанаил није хтео веровати само по чувењу. Зато га апостол Филип позва: дођи и види! Натанаил дође, и виде и верова. Тако и сви остали апостоли: док се не приближише Христу, докле не чуше и не видеше, не хтеше веровати. Приповетке мудро измишљене нису привлачиле апостоле. Њихов здрави природни смисао тражио је очевидна факта а не приче. О браћо моја, наша је вера добро утврђена и доказана. Траг Божји у свету добро је утрвен. Нико не мора сумњати. Христово васкрсење добро је посведочено. Нико не мора очајавати. Сумња и очајање два су црва, која се рађају од упљувака греха. Ко не греши, тај јасно види утрвени траг Божји у свету и јасно познаје васкрсење Христово.
О васкрсли Господе, укрепи нас силом Духа Твог Светог, да не грешимо, те да не ослепимо за траг Твој у свету и за светло васкрсење Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024