Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 1980.
1	Субота
2	Недеља
3	Понедељак
4	Уторак
5	Среда
6	Четвртак
7	Петак
8	Субота
9	Недеља
10	Понедељак
11	Уторак
12	Среда
13	Четвртак
14	Петак
15	Субота
16	Недеља
17	Понедељак
18	Уторак
19	Среда
20	Четвртак
21	Петак
22	Субота
23	Недеља
24	▶ Понедељак
25	Уторак
26	Среда
27	Четвртак
28	Петак
29	Субота
30	Недеља
31	Понедељак

На 6. часу

Књига пророка Исаије (48,17-22; 49,1-4)

17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: „Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.” 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његовех; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима вели Господ.

1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и у телу својем сакри ме. 3. И рече ми: „Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.” 4. А ја рекох: „Узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.”

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (27,1-41)

1. Кад Исак остари и очи му потамнеше, те не виђаше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: „Сине!" А он одговори: „Ево ме.” 2. Тада рече: „Ево остарио сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; 4. и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.” 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе. 6. А Ревека рече Јакову сину свом говорећи: „Гле, чух оца твог, где беседи с Исавом братом твојим и рече: 7. 'Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док несам умро.' 8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док не умро.” 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: „Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.” 13. А мати му рече: „Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.” 14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беаху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: „Оче.” А он одговори: „Ево ме; који си ти, сине?” 19. И Јаков рече оцу свом: „Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мог, па да ме благослови душа твоја.” 20. А Исак рече сину свом: „Кад брже нађе, сине?” А он рече: „Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.” 21. Тада рече Исак Јакову: „Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.” 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.” 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; 24. И рече му: „Јеси ли ти син мој Исав?” А он одговори: „Ја сам.” 25. Тада рече: „А ти дај сине, да једем лова твог, па да те благослови душа моја.” И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. 26. Потом Исак отац његов рече му: „Ходи сине, целуј ме.” 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његовех, и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.” 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!” 30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: „Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.” 32. А Исак отац његов рече му: „Ко си ти?” А он рече: „Ја, син твој, првенац твој Исав.” 33. Тада се препаде Исак, и рече: „Ко? да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.” 34. А кад чу Исав речи оца свог, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу свом: „Благослови и мене, оче.” 35. А он му рече: „Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.” 36. А Исав рече: „Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенство ми узе, па ето сада ми узе и благослов.” Потом рече: „Ниси ли и мени оставио благослов?” 37. А Исак одговори, и рече Исав: „Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?” 38. А Исав рече оцу свом: „Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче.” И стаде иза гласа плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: „Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.” 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: „Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.”

Приче Соломонове (19,16-25)

16. Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позајмњује ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај свает и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечем, али што Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри потсмевача да луди омудра, и разумнога накарај да разуме науку.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Софроније, патријарх јерусалимски. Рођен у Дамаску од знаменитих родитеља. Сабравши светску мудрост, он не буде ипак задовољан него пође да сабира и чисто духовну мудрост. У лаври светог Теодосија нађе се са иноком Јованом Мосхом, кога узе себи за учитеља, те заједно са њим крете да обиђе манастире и подвижнике у Мисиру. Лозинка му беше: сваки дан научити више духовне мудрости. Све што су сазнали, записали су и после издали у две књиге под именом Лимонар или Цвећник. Доцније су отишли у Рим где Мосха умре оставив аманет Софронију да га пренесе или на Синај или у лавру Теодосијеву. Софроније испуни жељу свога учитеља и пренесе му тело у лавру Теодосијеву, а потом задржа се у Јерусалиму, који баш у то време би ослобођен од Персијанаца. Присуствовао је повратку Часног Крста из Персије, кога је цар Ираклије на својим леђима унео у Свети Град. Стари патријарх Захарија, повраћен такође из ропства, не поживе дуго, па кад се пресели у онај свет, замени га Модест, а после овога (+ 364) замени блажени Софроније. Са особитом мудрошћу и ревношћу он управљаше црквом десет година. Устајаше у одбрану Православља од монотелитске јереси, коју он на свом Сабору у Јерусалиму осуди пре него што она би осуђена на VI васељенском сабору. Написао је житије свете Марије Египћанке, саставио чин великог водоосвећења, и увео у разна богослужења неке нове химне и песме. Када арапски калиф Омар освоји Јерусалим, умоли га Софроније да поштеди хришћане, што Омар притворно и обећа. Када убрзо Омар поче да пљачка и злоставља хришћане у Јерусалиму, Софроније се са многим вопљем мољаше Богу да га узме између живих на земљи, да не гледа оскрвњење светиња. И услиша Бог молитву његову, и узе га к себи у дворе Своје небесне 644. године.

2. Свети мученици Пионије и други с њим. Свештеник смирнски. Пострада у Смирни у време Декијевог гоњења. Осудише га на распеће, чему он би веома рад. И чим војници склопише крст и положише по земљи, Пионије сам леже на крст, испружи руке и заповеди војницима да му прикују ексере у руке. Крст буде усађен у земљу наопако, и под главом мучениковом наложена ватра. Беше много народа унаоколо. Пионије затвори очи и у себи мољаше се Богу. Чак ни косу му не могаше огањ упалити. Када се најзад огањ угаси, и кад сви мишљаху да је он мртав, Пионије отвори очи и радосно узвикну. „Боже, прими дух мој!“ и издахну. Овај светитељ написао је житије светог Поликарпа Смирнског, с ким се сада заједно весели у царству Христовом. Пострада и прослави се 250. године.

3. Преподобни Георгије Синаит. Игуман горе Синајске. Велики подвижник и праведник. Пасхалне ноћи ангел Божји пренео га у Јерусалим на службу Божју, и вратио истог дана назад на Синај. Упокојио се мирно у VI веку.

Пионије збори на мукама:
– O грађани знамените Смирне,
Суграђани чувеног Омaра.
Ја знам оно што свак од вас знаде.
Ви ниједан оно што ја знадем:
Ја знам слатку сладост умирања
И још слађу – у Христа надања.
Ја знам да ме смрт умртвит неће
Но тек тело раздвојит од душе:
Ја знам да ме ангели чекају
У дворове цара небеснога,
И ангели, пророци u свеци,
Многе војске Божјих угодника,
И за Христа дивних мученика.
Ја знам да се враћам домовини,
Одакле сам и доспео амо.
Ја циљ знадем мојега страдања.
(Ви не знате зашто ме мучите!)
Спас ме чека у чертог небесни.
Кључај, злобо, на мене и бесни!
Спас мe чека раширених руку,
Удрите ме све на већу муку.
Тежа мука, раније свануће,
Смрт хитнија, душа веселија.

РАСУЂИВАЊЕ
„Никакво добро не свршава се само нашим трудом, но силом и вољом Божјом. Ипак Бог и од нас изискује труд, саобразан вољи Његовој.“ Ово су речи Св. Варсонуфија и Јована. Мало речи, но много речено. Ми се морамо трудити на обделавању и припремању свакога добра, а да ли ће неко добро нићи, узрасти и плод донети, то jе од Божје силе и воље. Ми бразде оремо, а Бог сеје, ако хоће. Ми судове духа чистимо, а Бог улева духа у те судове, ако хоће. И Он све хоће што одговара највишој мудрости и целисходности, тј. Његовом домостројству људскога спасења. Тумачећи речи Господње: Будите мудри као змије и незлобиви као голубови (Мат. 10, 16), св. Златоуст пише, да је ту заповест дао Господ ученицима „да би и они сами нешто сарађивали, те да се не покаже све као дело саме благодати, и да се не помисли, да су они добили венце славе бадава.“ И тако двоје је неопоходно за наше спасење: наш труд и Божја благодатна сила.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду код Кајафе и то:
1. како првосвештеник јеврејски држи Господа унутра у дому свом окружена људима скоро исто онако рђавим као и сам он,
2. како Петар седи напољу у дворишту код ватре, и како се пред слугама три пут одриче Господа Исуса.
3. како и данас бива, да се неки хришћани из страха од света одреку Господа на тај начин, што се и они направе као да нису хришћани, да не знају заповести Господње и не маре за Господа.

БЕСЕДА
о другом доласку Христовом

А кад дође син човечји у слави својој
и сви свети анђели с њиме,
онда ће сјести на пријестолу славе своје. (Мат. 25, 31)

Овако рече Господ, и то баш пред само најужасније понижење Своје, пред везивање, пљување, шамарање, исмевање и распеће. У најцрњим часовима Он говори о најведријем и најславнијем часу Своме. Пред ужасни и бедни излазак Свој из света Он говори о Своме поновном доласку у слави Својој. Најпре је дошао из пећине Витлејемске, скромно и невиђено, а идући пут доћи ће на облацима од ангела Својих. Први пут је као никао из земље, а други пут ће се јавити с неба. Први пут је стајао и клечао на земљи, а други пут ће да седи на пријестолу славе своје.
И кад поново дође у слави Својој, неће бити невиђен ни за кога. Нико неће питати, као звездари при Његовом првом доласку: где је Цар? Сви ће овога пута видети Цара и познати Га као Цара. Но то виђење и познање некима ће бити на радост а некима на страх и ужас. Замислите радости оних који су Његову заповест испунили, који су у Његово име молитве и добра дела вршили, а нарочито оних који су за Његово име пострадали! И замислите страх и ужас оних који су га пљували и шамарали и распели у Јерусалиму, као и свих оних који се кроз векове подсмевају чудесима Његовим, ругају имену Његовом, газе заповести Његове!
Господе милостиви, опрости свима нама који име Твоје призивамо а по немоћи грешимо, опрости нам пре онога величанственог и судбоносног часа када се будеш јавио у слави Твојој, са свима светим ангелима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо