Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 155 (14,6-19)
6. А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу или у познању, или у пророштву, или у поуци? 7. И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговетне гласове, како ће се разумети шта се свира или гуди? 8. Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој? 9. Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву реч како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. 10. Ма колико да је на свету врста гласова, али ниједан од њих није без значења. 11. Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин. 12. Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве. 13. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи. 14. Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода. 15. Шта треба, дакле? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 16. Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима место обичног верника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш? 17. Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује. 18. Благодарим Богу моме што говорим језике више од свих вас. 19. Али у Цркви волим рећи пет речи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде речи језиком.
Јеванђеље Матеј, зачало 81. (20,17-28)
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им: 18. „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт; 19. и предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.” 20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто. 21. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да седну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с леве стране теби, у царству твоме.” 22. А Исус одговарајући рече: „Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам?” Рекоше му: „Можемо.” 23. И рече им: „Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сести мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.” 24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата. 25. А Исус дозвавши их рече: „Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. 26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. 27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; 28. као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и дадне живот свој у откуп за многе.”
