Дела светих апостола, зачало 42 (19,1-8)
1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2. Рече им: „Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали?” А они му рекоше: „Нисмо ни чули да има Дух Свети.” 3. А он им рече: „У шта се, дакле, крстите?” А они рекоше: „У крштење Јованово.” 4. А Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.” 5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. 7. А беше људи свега око дванаест. 8. И уђе у синагогу и говораше смело три месеца, расправљајући и уверавајући о Царству Божијем.
Јеванђеље Јован, 47. зач. (14,1-11)
1. „Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога, и у мене верујте. 2. У кући Оца мог станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: 'Идем да вам припремим место.' 3. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви. 4. И куда ја идем знате, и пут знате.“ 5. Рече му Тома: „Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“ 6. Исус му рече: „Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене. 7. Кад бисте мене знали и Оца мог бисте знали; и од сада познајете га, и видели сте га.“ 8. Рече му Филип: „Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.“ 9. Исус му рече: „Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: 'Покажи нам Оца?' 10. „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?“ „Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који пребива у мени он твори дела. 11. Веруте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дела верујте ми.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Када бисте мене знали и Оца мога бисте знали (Јн.14,7). Према томе, доиста не знају Бога, премда и име Његово носе (Deus – Бог; одатле – деист) и много о Њему расуђују. Нема истинитог Бога без Сина, као ни без Духа Светога. Онај ко верује у Бога, а не исповеда га Оцем Сина, не верује у Бога који је истинити Бог, него у неки свој сопствени изум. Истинити Бог је дао свог Сина јединородног за спасење људи, а људима који верују у име Сина Његовог, даје власт да буду деца Божија, те их љуби и сваку њихову молитву слуша ради Сина. Стога, ко има Сина има и Оца, а ко нема Сина нема ни Оца. Нико нe прилази Оцу осим кроз Сина, и од Оца ништа не добија осим преко Сина. Без Сина нема пута ка истинитоме Богу. Ко машта да га нађе [мимо Њега] – налази се у заблуди.
Повратак на Свето писмо
