Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 1976.
1	Понедељак
2	Уторак
3	Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	▶ Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	Субота
28	Недеља
29	Понедељак
30	Уторак
31	Среда

На 6. часу

Књига пророка Исаије (3,1-14)

1. Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, 2. јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 3. педесетника и угледна човека, и саветника и вешта уметника и човека речита. 4. И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. 5. И чиниће силу у народу један другоме и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштена. 6. И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: „Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.” 7. А он ће се заклети у онај дан говорећи: „Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљине, не постављајте ме кнезом народу.” 8. Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе његове. 9. Што се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. 10. Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. 11. Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. 12. Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. 13. Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 14. Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (2,20-25; 3,1-20)

20. и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23. А Адам рече: „Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. 24. За то ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25. А беху обоје голи, Адам и жена му, и не беше их срамота.

1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: „Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?” 2. А жена рече змији: „Ми једемо рода са свакога дрвета у врту; 3. само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.” 4. А змија рече жени: „Нећете ви умрети; 5. него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.” 6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче. 8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9. А Господ Бог викну Адама и рече му: „Где си?” 10. А он рече: „Чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.” 11. А Бог рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?” 12. А Адам рече: „Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.” 13. А Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” А жена одговори: „Змија ме превари, те једох.” 14. Тада рече Господ Бог змији: „Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њена; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.” 16. А жени рече: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.” 17. Па онда рече Адаму: „Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18. трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19. са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.” 20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свим живима.

Приче Соломонове (3,19-34)

19. Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 20. Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 21. Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 22. И биће живот души твојој и накит грлу твом. 23. Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 24. Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 25. Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 26. Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 27. Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 28. Не говори ближњем свом: „Иди”, и „Дођи други пут,” и „Сутра ћу ти дати”, кад имаш. 29. Не куј зла ближњем свом који живи с тобом без бриге. 30. Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла. 31. Немој завидети насилнику, ни изабрати кога пута његова. 32. Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 33. Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 34. Јер потсмевачима он се потсмева, а кроткима даје милост.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Преп. Исаак Сирин II. (Исаак Сирин I празнује се 28. Јан.). О овоме Исаку пише св. Григорије Двојеслов. Дошао беше у Италију у време Готско, и у граду Сполетану ушао једнога дана у цркву на молитву. Замоли црквењака, да га остави у цркви закључана и преко ноћи. И тако проведе целу ноћ на молитви не мичући се с места. Сутра дан исто тако, па и другу ноћ. Црквењак га назва лицемером и удари му шамар. Но у том часу полуде. Видећи црквењака како се љуто мучи, Исаак се наднесе над њега, и зли дух побеже од њега, и црквењак оздрави. Чуше људи за тај случај и цео град стече се око овога чудног странца. Нуђаху му новаца и имања, но он све одби, и ништа не прими, него се повуче у шуму, где направи себи келију, која се убрзо обрати у велики манастир. Знаменит беше Исаак због свог чудотворства, нарочито због видовитости. Једном увече нареди он братији да изнесу све мотике у виноград и тамо их оставе. Сутрадан пође с братијом и понесе ручак у виноград. Чудила се братија, коме ће тај ручак, кад немају радника. Кад тамо, а оно онолико људи копа колико је било мотика. Десило се то, да су ти људи као лопови дошли да украду мотике, но силом Божјом буду заустављени да сву ноћ копају. – Други пут дођу два човека безмало нага и потраже одећу од Исаака. А Исаак посла монаха к једном шупљом дрвету крај пута, да донесе оно што тамо нађе. Оде монах, нађе некаква одела и донесе у манастир. Игуман узме та одела и преда их просјацима. Ови се тешко застиде, када познаду своје одело, које они беху у оном дрвету скрили. – Неки човек пошаље две кошнице у манастир. Монах сакрије једну уз пут, а једну донесе и преда игуману. Рекне му светитељ: „пази при повратку, у ону кошницу што си оставио крај пута увукла се отровна змија. Чувај се да те не уједе.“

2. Св. Василије исповедник. У време иконоборства овај добродетељни муж беше епископ у граду Парији, у Малој Азији. Опре се да потпише царску хартију против иконопоштовања. Због тога би много гоњен и мучен. Но он оста тврд у Православљу као дијамант. Сконча у првој половини VIII века, и пресели се ка Господу.

3. Преп. Акакије. Из села Голице у Епиру. Велики атонски подвижник, духовник и прозорљивац. Имао многе небеске визије. Неколико монаха благословио на подвиг мучеништва. Упокојио се у 98. години, 1730. год.

4. Преп. Атанасија. Рођена на острву Егини, од родитеља богатих и благородних. Раздаде имање своје ништим и удаљи се у манастир, где налагаше на себе све тежи и тежи подвиг. Узимала је храну само једном на дан, и то хлеб и воду; уз Часни Пост једном у два дана; а само на Рождество и на Ускрс кушала је уље и рибу. Иако је била игуманија у манастиру, била је слушкиња свима осталим сестрама, и стидела се да њу неко послужи. Удостојила се великог дара чудотворства, и за живота и по смрти. Упокојила се у Господу 860. год.

Атанасија завет изврши
На земљи засја к’о звезда јасна,
Телесну немоћ духом надвлада,
Заволи Бога још као млада;
Постом и бдењем тело исуши,
Само да стекне спасења души:
Имање много бедним раздаде,
Сву себе вољи Божјој предаде.
Виђење виде у светом храму:
Светлост небеска просече таму,
И глас јој дође: Атанасија,
Кротост и смерност – то Богу прија,
У том се вежбај од свега више
Док срце куца и дух ти дише. –
Атанасија, душа прекрасна,
И гордост сваку у себи скрши,
Вољи се Божјој даде потпунце,
Послушна Богу к’о јарко сунце.
Љубав љубављу Господ одврати
И благодаћу труде јој плати.
А кад се сврши рок јој земаљски
Даде јој живот, бесмртни, рајски.

РАСУЂИВАЊЕ
У злога цара Константина Копронима беше добра ћерка, девица Антуса „красна грана на злом дрвету“. На све наваљивање свога оца да се уда она оста упорна, јер беше тврдо везана срдачном љубављу за Христа Господа. А када јој отац умре, Антуса раздаде имање ништим и постаде инокиња у некоме манастиру. Колико су за дивљење многи благородни мужеви, који оставише сујету светску и пођоше уским путем за Христом, толико су двапут више за дивљење женске, које презреше и младост, и богатство, и све пролазне привлачности света ради љубави Христове. Да је богаташу тешко ући у царство Божје, рекао је сам Господ, – тешко, да, но не немогуће. Лако је презрети богатство и сав свет ономе ко презре самога себе.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслога Господа Исуса, и то:
1. како улази кроз затворена врата међу ученике Своје и дарује им мир;
2. како Његово прослављено тело нема никаквих материјалних препрека, да се појави где хоће.

БЕСЕДА
о граду који се зида

Овде немамо града који ће остати,
него тражимо онај који ће доћи. (Јевр. 13, 14)

Не беху ли, браћо, Вавилон и Нинива велики и чудни градови? Данас се само гуштери легу по прашини кула њихових. И Мемфис и Теба не беху ли гордост фараона и кнежева људских? Данас је мучно утврдити место где су ти градови некад били. Но оставимо градове од камена и цигле; погледајмо на градове од крви и меса и костију. Људи дуже и брижљивије зидају град свога тела него ли тврђаве и катедрале. По осамдесет и по сто година зидају људи градове тела свога; и на крају виде да је труд њихов узалудан: оно што су деценијама зидали са бригом и даноноћним страхом стропоштава се у прашину гробну у једноме трену ока. Чији град телесни не сруши се и не завали у прашину? Ничији. Но оставимо градове телесне; погледајмо по градовима среће, које људи с колена на колено зидају. Материјал из кога су ти градови сазидани јесте: весеље, сласт, имање, власт, част, слава. Где су ти градови? Као паучина обмотавају људе за час, и као паучина се цепају и ишчезавају чинећи срећне несрећнијим од несрећних.
Ваистину, ми овде немамо града који ће остати. Зато тражимо онај град који ће доћи. То је град сазидан од духа, живота и истине. То је град коме је сам и једини неимар Господ Исус Христос. Тај град се назива царством небеским, бесмртним животом, двором ангела, пристаништем светитеља, уточиштем мученика. У том граду нема двојства од добра и зла него је све јединство добра. Све што је сазидано у томе граду сазидано је за увек. Свака цигла у томе граду остаје, без краја и конца. А цигле су живи ангели и људи. На престолу у том граду седи и влада васкрсли Господ Исус Христос.
О Господе васкрсли, избави нас испод рушевина времена и уведи нас милостиво у Твој вечити град небески. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо