Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Април 1974.
1	Понедељак
2	Уторак
3	▶ Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	Субота
28	Недеља
29	Понедељак
30	Уторак

На 6. часу

Књига пророка Исаије (58,1-11)

1. Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљеву грехе њихове, 2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суда Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. 3. „Зашто постисмо”, веле, „а ти не погледа, мучисмо душе своје, а ти не хте знати?” Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све што вам је ко дужан. 4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. 5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострети пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? 6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздре шиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? 7. Не ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га оденеш, и да се не кријеш од свога тела? 8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. 9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: „Ево ме.” Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; 10. и ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. 11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (43,26-31; 45,1-16)

26. И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 27. А он их запита како су, и рече: „Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?” 28. А они рекоше: „Добро је слуга твој, отац наш; још је жив.” И поклонише му се. 29. А он погледав виде Венамина брата свог, сина матере своје, и рече: „Је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе?” И рече: „Бог да ти буде милостив, синко!” 30. А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушав у једну собу плака онде. 31. После умив се изађе, и устежући се рече: „Дајте обед.”

1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: „Изађите сви напоље.” Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3. И рече Јосиф браћи својој: „Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу?” Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. 4. А Јосиф рече браћи својој: „Приступите ближе к мени.” И приступише; а он рече: „Ја сам Јосиф брат ваш, кога продадосте у Мисир. 5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 6. Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8. И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старешином над свом земљом Мисирском. 9. Вратите се брже к оцу мом и кажите му: ‘Овако вели син твој Јосиф: „Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 10. Седећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје. 11. И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.” 12. А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим. 13. Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и што сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.” 14. Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његову. 15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. 16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: „Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;

Приче Соломонове (21,23-31; 22,1-4)

23. Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 24. Поноситом и обесном име је потсмевач, који све ради бесно и охоло. 25. Ленивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 26. Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 27. Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? 28. Лажни сведок погинуће, а човек који слуша, говориће свагда. 29. Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. 30. Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. 31. Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.

1. Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. 2. Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио. 3. Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 4. Смерности и страху Господњему плата је богатство и слава и живот.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Јаков, епископ и исповедник. Не зна се ни место његовог рођења нити место његовог епископствовања. Зна се само да је испунио закон Христов, подвизавајући се много у посту и молитви, и да је, у време Копронимово, велике беде и муке претрпео од иконобораца: и глад, и тамницу, и поругу сваке врсте. Најзад је предао душу своју Богу, коме је верно послужио у овом животу. Живео и страдао у VII веку.

2. Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији. Родом из Антиохије и ученик апостола Петра. Добро управљао стадом Христовим. Имао је и дар чудотворства помоћу молитве. Тако је неку горку воду, која се није могла пити – а у том месту друге воде у лето није било – молитвом претворио у слатку, пијаћу воду. Упокојио се мирно.

3. Свети Тома патријарх цариградски. Живео је у време царева Маврикија и Фоке, и у време патријараха светих Јована Постника и Кириака. Запажен од светог Јована због великог благочешћа и ревности, он буде од тога светитеља узведен у чин сакеларија (намесника) Патријаршије, а по смрти Кириака, буде изабран за патријарха. У његово време деси се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови се почну колебати сами од себе и ударати један о други. Зачуди се томе сав народ; и кад патријарх за то сазна као за истинит догађај, позове Теодора Сикеота, чувенога испосника и прозорљивца молећи га да објасни шта се тим предсказује. Теодор се помоли Богу и открије патријарху да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Хришћани ће сами тући и истребљивати једни друге. Све се то ускоро и испуни. Тома мољаше Теодора да се овај помоли Богу за њега, да га Бог узме пре него те беде наступе. „Заповедаш ли, да дођем до тебе, или да се видимо онамо пред Богом?“ тако отписа Теодор патријарху, наговештавајући тиме да ће и патријарх и он скоро умрети. И тог истог дана разболе се и сконча патријарх, а ускоро за њим и свети Теодор. Сконча свети Тома и пресели се ка Господу 610. године.

4. Преподобни Серапион. Друг светог Антонија Великог. Био је у нитријској пустињи настојатељ тзв. Арсинојских манастира, у којима је било око једанаест хиљада монаха. Паладије и Созомен називају га Великим. Упокојио се око 366. године. Свети Серапион писао је: „Не мисли да је болест тешка; тежак је само грех… Болест нас прати само до гроба, а грех следује за грешником и после гроба“.

Серапион хтеде грешницу да спасе,
Па образ грешника и он узе на се,
И грешници уђе као грех да створи,
Но пре греха он joj овако прозбори:
– Ти очекуј мало, ноћ имамо целу,
Док молитву свршим, па ћемо к неделу!
Серапион поче молитве да чита
Ум дижући к Богу, никуд да не скита.
Па молитву једну за молитвом ниже,
Уздах за уздахом Свевишњем уздише.
Сав прочита Псалтир и молитве друге.
Па молитве поче за грешницу дуге:
Плачем и уздахом молитве пресеца,
Док и грешна жена отпоче да јеца.
Да јеца и плаче ко никад за века.
Позна да не дође светитељ због греха
Heгo да њу спасе од њена разврата
И уздигне к’ Богу, и спере од блата.
Па узвикну жена: шта треба да радим?
Ево сама себе стидим се и гадим! –
Серапион тада упуте joj даде,
И сестрама мудрим на бригу предаде,
Па он за пустињу пут узе преда се,
Весео што једну грешну душу спасе.

РАСУЂИВАЊЕ
Од многих који јуре за богаћењем, чућеш овакво оправдање: кад се обогатим, моћи ћу чинити добра дела! Не веруј им, јер обмањују и тебе и себе. Св. Јован Лествичник дубоко је познао и најскривеније побуде људске душе кад је рекао: „Среброљубље се почиње с претпоставком да се чини милостиња, а свршава се мржњом према бедним.“ Ово се потврђује на свима среброљупцима, много богатим и мало богатим. Обично људи говоре: да ми је да имам новаца, ја бих учинио то и то добро дело! Не веруј му. Нека ни он сам себи не верује. Нека се огледа као у огледалу у онима који имају новаца и неће да учине то и то добро дело. Такав би и он био кад би стекао новаца. Опет вели мудри Јован: „Не говори, да ти је потребно сабирати (новац) за бедне – да би кроз ту помоћ њима добио Царство. Јер Царство се може купити и за две лепте.“ Ваистину, јеванђелска удовица купила га је за две лепте, а богаташ, пред чијим је вратима лежао Лазар – није га могао купити за безбројно благо своје. Ако ништа немаш да даш убогоме, помоли се Богу да му Он да, и тиме си већ учинио милостињу и купио Царство небесно. Када св. Василије Нови прорече царици, жени цара Константина Порфиродног, да ће родити најпре ћерку, па сина, царица му понуди много злата. Светитељ одби, но царица га закле Светом Тројицом, да узме. Тада св. Василије узе само три златице и даде их бедној Теодори, која га служаше, говорећи: „Не треба нам много од овог трња, јер веома боде.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. главу Његову израњављену трновим венцем,
2. очи Његове затворене од бола,
3. уста Његова осушена од жеђи.

БЕСЕДА
о Првом и Последњем, Живом

Не бој се, ја сам Први и пошљедњи, и живи.
И бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин. (Откр. 1. 18)

Тако рече Господ Исус Своме љубљеноме ученику Јовану у визији на острву Патмосу. Чега не бој се? Не бој се гоњења цркве од стране незнабожаца. Не бој се мучитеља, који муче Моје верне на све стране. Не бој се царева, који дижу гоњење на хришћане. Не бој се насилних велможа овога света, који заслепљују људе страстима те не виде истину коју Ја донесох у свет. Не бој се ничега!
Како да се не бојим, Господе! Кад је сав свет до зуба наоружан и окупљен против нас, малобројних и ненаоружаних, како да се не бојим?
Не бој се, јер Ја сам први и последњи, алфа и омега.
А све те војске наоружане против вас нису ништа до један пролазан вихор мртваца. Ја сам од пре времена и Ја сам после времена, пре почетка свега и после свршетка свега створенога, Ја сам. А они су сви закључани у један педо времена који сам Ја свакоме створеноме одмерио, и ван тога педла не могу се пружити.
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ни смрти се не бој. Ја сам пре смрти и после смрти. Смрт је слуга Мој, и Ја пустих слугу Свога у свет да Ми послужи. И Ја се предадох Своме слуги за три дана, и наредих му да Ме пусти, и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена као вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, Ја сам – алфа и омега.
Господе вечни и бесмртни, дај да ове Твоје свете речи вазда звуче у души верних Твојих кад год се подигне гоњење на свету Цркву Твоју. Да се не убојимо, држећи се Твоје десне руке. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо