МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 22. по Духовима
Света Петка Параскева
27.10.1972
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1972.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27  ▶ Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


Вечерња
Приче Соломонове (3,1-9)
1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека храни срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;

Приче Соломонове (5,15-24; 6,1-3)
15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, 21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2. везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњем свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

Приче Соломонове (4,7-15)
7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 33 (7,36-50)
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.” 40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.” 41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?” 43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.” 44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. 45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.” 48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.” 49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”


Литургија
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29)
23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 104 (25,1-13)
1. Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих беху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: „Ево женик долази, излазите му у сретање.” 7. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: „Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе.” 9. А мудре одговорише говорећи: „Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.” 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: „Господару, Господару! Отвори нам.” 12. А он одговарајући рече им: „Заиста вам кажем, не познајем вас.” 13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи.

Охридски пролог
1. Преп. Петка – Параскева. Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос, између Силимврије и Цариграда. Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе св. Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: „остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу“. Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.

2. Св. муч. Назарије, Гервасије и Протасије. Назарије рођен у Риму од оца Јеврејина и мајке хришћанке. Мајка му Перпетуа беше крштена самим апостолом Петром. Примивши веру материну Назарије се својски предаде испуњењу свих прописа црквених. Неустрашиво проповедајући Јеванђеље Назарије дође у Медиолан (Милан). Тамо нађе у тамници Гервасија и Протасија, и служаше им са великом љубављу. Сазнавши за то месни кнез нареди те избише Назарија и прогнаше из града. У визији некој јави му се мајка његова и рече му, да треба да иде у Галију (Француску) и тамо проповеда Јеванђеље. Тако Назарије и учини. После неколико година Назарије опет дође у Медиолан, сада са младићем Келсијем, учеником својим, кога он крсти у Галији. Ту затече браћу Гервасија и Протасија још у тамници, у коју и њега брзо баци кнез Анулин. И радоваху се Христови мученици због новог сусрета по Божјем Промислу. Цар Нерон нареди, да се Назарије убије; и кнез изведе из тамнице Назарија и Келсија, и одсече им главе. Ускоро потом бише посечени и св. Гервасије са Протасијем од некога војводе Астазија, који кроз Медиолан иђаше у рат против Мораваца. Па кад чу војвода, да ова два брата не приносе жртве идолима, убоја се да због тога не изгуби битку, па нареди те их одмах посекоше. Гервасије и Протасије беху близанци блажених родитеља и за веру такође ученика: Виталија и Валерије. Мошти св. Назарија пренесе св. Амвросије из неког врта ван града у цркву св. Апостола, а мошти св. Гервасија и Протасија беху му откривене у једној чудесној визији.

Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели:
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде –
О предивна светитељко,
Наш узоре, света Петко!
Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи:
Ти му даде ум пречисти.
К’о анђелски – такав исти.
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!
Душу чисту Господ иште
К’о небеско светилиште;
Такву душу ти одгаји,
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам света Петко!
Помози нам молитвама
У животним невољама:
У облачној земној тузи
Засветли нам слично дузи –
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево!

РАСУЂИВАЊЕ
Примери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти, оправдавају поштовање моштију светитељских, а да и не говоримо о чудотворном дејству тих моштију, које их двоструко оправдава. Гроб св. Петке дуго и дуго нико није знао. Једном се деси да неки морнар умре и тело му би бачено у близину гроба светитељкиног. Када се тело претвори у леш и поче одавати неподносиви смрад из себе, неки монах, који се недалеко подвизаваше, зовну сељаке, те сахранише леш. И деси се, да га сахранише у сами гроб св. Петке. Те ноћи јави се св. Петка у сну једноме од тих сељака, што сахранише леш, Ђорђу по имену. Јави се као нека прекрасна и преукрашена царица, окружена многим и дивним војницима, па рече: „Ђорђе, одмах извади мошти моје и положи их на друго место, јер не могу више подносити смрада од онога леша“. И рече му св. Петка, ко је и одакле је. Исте те ноћи имала је исто такво виђење и једна сељанка из тога места, Ефимија. Сутрадан сељаци оду, почну копати, и заиста нађу мошти св. Петке, необично мирисне и, као што се убрзо показало, чудотворне. – О моштима св. Гервасија и Протасија прича св. Амвросије, како су исте њему на сличан начин биле откривене. Једне ноћи јаве се будноме Амвросију два красна младића и један старац, за кога Амвросије мисли, да је апостол Павле. И док су младићи ћутали старац рече Амвросију о њима, да су то Христови мученици, да њихове мошти леже на оном истом месту на коме се Амвросије у то време Богу мољаше, и да ће све остало сазнати о њима из једне књижице, коју ће наћи у гробу. Сутрадан објави Амвросије своје виђење, почну копати и заиста нађу мошти двојице људи, о којима из нађене књижице сазнаше, да се они зваху Гервасије и Протасије. У присуству св. Амвросија неки слепац Севир дотаче се тих св. моштију и одмах прогледа.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесна исцелења од стране св. Апостола (Дела Ап. 5), и то:
1. како се рукама апостолским учинише многи знаци и чудеса;
2. како се од саме сенке апостола Петра многи болесници исцељиваху.

БЕСЕДА
о томе како ангели војују за праведнике

Ангел Господњи устаће око оних који
се боје Њега (Господа)
, и избавиће их.
(Пс. 33, 8)
Ангел ће Господњи војевати за оне који се Бога боје. То се показало јасно много пута, што је записано, и без броја пута, што није записано. Архангел Михаил ополчи се за Исуса Навина. Ангел војева за цара Језекију праведнога, и за једну ноћ уништи сву војску Халдејску. Колико пута ангели посетише апостоле и мученике хришћанске у тамници, и укрепише их и развеселише? Праведнику је утеха то што зна да је Бог свевидећи, те види његову невољу; и што је Бог свемогућ, те може да га спасе од невоље; и што је Бог премилостив, те хоће да га спасе од невоље. Послаће Бог ангела свога светлога на помоћ праведнику; и праведник се не ће борити против тиранина свога, него ће се ангел Божји борити место њега. А кад се ангел Божји ополчи, каква војска сме му на супрот стати? каква ли царевина с њим војевати? У ранијем псалму вели пророк Давид: неће се спасти цар многом силом, нити ће се див спасти величином снаге своје, лаж је коњ у спасавању. То све ништа не помаже, ако је неправда савезник свему томе. Кад се један ангел ополчи против свега тога, све ће то прснути као мехур од воде. Давид је и сам био цар, и сећао се је добро, како је негде као чобанин из праћке убио Голијата, дива до зуба наоружана. Он је више пута осетио помоћ ангела Божјега. Зато он и може с таквом поузданошћу да теши притешњене праведнике речима утехе и снаге: ангел Господњи устаће за вас, о сви ви који се Господа бојите и Њему служите, и избавиће вас ангел Божји.
О браћо моја, не сумњајмо у ове речи, него испитујмо сваки дан пажљиво, како нас ангел Божји оставља с тугом, када грешимо, и како нам притиче у помоћ с радошћу и силом неисказаном, када се кајемо и од Бога милост просимо.
О Господе Боже, Створитељу наш, Царе безбројних ангела, опрости нас и спаси нас, и заштити нас ангелима Твојим светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024