Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Септембар 1968.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	Среда
19	▶ Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота
29	Недеља
30	Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29; 4,1-5)

23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању. 1. Али кажем, за време док је наследник дете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега. 2. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио. 3. Тако и ми, када бејасмо деца, бејасмо поробљени стихијама света; 4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина свога, који се роди од жене, који би под законом, 5. да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.

Јеванђеље Марко, зачало 25. (6,30-44)
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише. 31. И рече им: „Пођите ви сами на усамљено место, и отпочините мало.” Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу. 32. И отидоше лађом у пусто место сами. 33. И видеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пешице из свих градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега. 34. И изашавши Исус виде народ многи, и сажали му се на њих, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много. 35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: „Пусто је место, а већ је доцкан; 36. отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хлеба; јер немају шта јести.” 37. А он одговарајући рече им: „Подајте им ви да једу.” И рекоше му: „Да идемо да купимо хлеба за двеста динара и да им дамо да једу?” 38. А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет хлебова и две рибе.” 39. И заповеди им да их посаде све по групама по зеленој трави. 40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет. 41. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне две рибе раздели свима. 42. И једоше сви, и наситише се. 43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба. 44. А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

И пешице из свих градова хитаху онамо… и скупише се око њега (Мк.6,33) у пустињи Витсаидској, где је учињено чудо насићења пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе. Шта је вукло народ ка Господу? Осећање за Божанско. Сакривено под покровом људске природе, Божанство Господа се пројављивало у речи, делу, погледу, у свему што је било видљиво на Њему. Пројављивања Божанства будила су у срцу скривено осећање за Божанствено, и њиме вукла ка Господу. Нико није у могућности да спречи такво приближавање, не само са стране, него ни сам човек који га осећа у себи, будући да је оно дубље и јаче од свих других осећања. То Божанско у Господу Спаситељу привлачило је Њему касније људе свих народа под небом. Исто се дешавало током историје Цркве, а и до сада тако бива. И мали траг Божанског привлачи ка себи. Шта следи из таквог искуства стремљења нашег духа ка Божанском на свим местима и у свим временима? Оно сведочи о натприродном, о Божанству, које је његов извор. То стремљење лежи у основи нашег духа и чини његову природу, што се може видети из наших умних, естетских н делатних занимања. У природи не може постојати обмана и лаж. Дакле, њих нема ни у том стремљењу ка Божанском. Одатле проистиче да Бог и Божанско постоје, и да научници, који одричу натприродно, иду против природе духа људског.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог