Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 87 (4,13-25) 13. Јер обећање Аврааму или семену његову да он буде наследник света не би законом него праведношћу вере. 14. Јер ако су наследници они који су од закона, узалудна је вера и пропаде обећање. 15. Јер закон ствара гнев; а где нема закона нема ни преступа. 16. Зато је од вере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вере Авраама, који је отац свима нама. 17. Као што је написано: „Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме поверова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.” 18. Кад није било никакве наде он с надом поверова да ће бити отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.” 19. И не ослабивши вером не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце. 20. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, 21. и беше потпуно уверен да оно што Бог обећа кадар је и учинити. 22. Зато му се и урачуна у праведност. 23. А не би писано само за њега да му је урачунато, 24. Него и за нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих, 25. који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше.
Јеванђеље Матеј, зачало 23. (7,21-23)
21. Неће сваки који ми говори: „Господе, Господе”, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. 22. Многи ће ми рећи у онај дан: „Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?” 23. И тада ћу им јавно казати: „Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, yћи у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). Човек се не може спасти једино молитвом. Са молитвом треба да се сједини и испуњавање воље Божије, тј. свега што је човек дужан да чини по своме звању и уређењу свога живота. И молитва треба првенствено да има за свој предмет прозбу да нас Бог удостоји да ни у чему не одступамо од Његове свете воље. И обратно, молитва онога ко има ревност да у свему испуњава вољу Божију биће смелија пред Господом и ближа Његовом престолу. Јер, молитва није истинска, трезвоумна и срдачна уколико је не прати хођење у вољи Божијој. Тада је она спољашња, гласна, при чему се неисправност нарави као маглом покрива многим речима, док мисли лутају у неповезаности. И једно и друго треба засладити благочашћем. Тек ћe онда бити плода.
Повратак на Свето писмо