Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Мај 1968.
1	Среда
2	Четвртак
3	Петак
4	Субота
5	Недеља
6	Понедељак
7	Уторак
8	Среда
9	Четвртак
10	Петак
11	Субота
12	Недеља
13	Понедељак
14	Уторак
15	Среда
16	Четвртак
17	Петак
18	Субота
19	Недеља
20	Понедељак
21	Уторак
22	Среда
23	Четвртак
24	Петак
25	Субота
26	Недеља
27	Понедељак
28	Уторак
29	Среда
30	▶ Четвртак
31	Петак

На вечерњи

Књига пророка Исаије (2,2-3; 62,10-12; 63,1-3; 7-9)

2. Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стецаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

10. Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. 11. Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: „Ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дело његово пред њим.“ 12. И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.

1. Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Kрасно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти. 2. Зашто ти је црвено одело и хаљине ти као у онога који гази у каци? 3. Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.

7. Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој. 8. Јер рече: „Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити.“ И би им спаситељ. 9. У свакој тузи њиховој он беше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све време.

Књига пророка Захарије (14,1-4; 8-11)

1. Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. 2. Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити, и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. 3. Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој. 4. И ноге ће његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ.

8. И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими. 9. И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име његово једно. 10. И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминовијех до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до тијеска царева. 11. И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.

Јутрења

Јеванђеље Марко, зачало 71 (16,9-20)
9. А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам демона. 10. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. 11. А они чувши да је жив и да га је она видела, не вероваше. 12. А после тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. 13. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вероваше. 14. Најпосле јави се њима Једанаесторици када бејаху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и окорелост срца, што не вероваше онима који га видеше васкрслога. 15. И рече им: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. 16. Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен. 17. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; 18. узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће." 19. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране. 20. А они отидоше и проповедаше свуда, и Господ им помагаше, и реч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.

Литургија

Дела светих апостола, зачало 1 (1,1-12)

1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити 2. до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра, 3. којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем. 4. С њима боравећи заповеди им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; 5. јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. 6. Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?\" 7. А он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, 8. него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. 9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. 10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човека у хаљинама белим стадоше поред њих, 11. И они рекоше: \"Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.\" 12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

Јеванђеље Лука, зачало 114 (24,36-53)
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“ 37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. 38. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? 39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“ 40. И ово рекавши показа им руке и ноге. 41. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ 42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. 43. И узевши једе пред њима. 44. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“ 45. Тада им отвори ум да разумеју Писма. 46. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, 47. и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. 48. А ви сте сведоци овоме. 49. И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ 50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, 53. и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети апостол Андроник. Један од Седамдесеторице. Сродник апостола Павла, као што сам Павле пише (Рм 16, 7), спомињући и свету Јунију, помоћницу Андроникову. Андроник би постављен за епископа Паноније, но не становаше на једном месту, него проповедаше Јеванђеље по целој Панонији. Са светом Јунијом он успе да многе приведе Христу и да разори многе храмове идолске. Имађаху обоје благодатну силу чудотворства, којом демоне изгоњаху из људи и исцељиваху сваку немоћ и сваку болест. Пострадаше обоје за Христа, и тако примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти нађене су у пределима Евгенијским (в. 22. фебруар).

2. Свети мученик Солохон. Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.

3. Свети Стефан, патријарх цариградски. Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.

Апостол Андроник, сродник светог Павла,
Проповедник мира и духовног здравља,
Љубављу пламеном ка Христу гораше
И науку светлу светом проношаше:
Без плате и неге и без много pуxa,
Само богат силом божанскога Духа.
Све муке подели са светом Јунијом
Док крст не пронеше целом Панонијом.
Где крст часни блесну, ту нестаде таме,
Издвоји се жито без плеве и сламе.
Пренуше се људи из сна животињства,
И дар усвојише Божијега посинства.
Разбише идоле као слабе трске,
Оставишс раздор и пороке мрске,
Запеваше уста кад срце зајеца:
Оче наш небески, ми смо Твоја деца!
Сад примисмо светлост од Твог апостола,
Прости нам што бесмо робови идола.

РАСУЂИВАЊЕ
После страшног земљотреса у Антиохији говорио је Златоуст народу: „Велики су плодови земљотреса. Погледајте човекољубље Господа, који потреса град a утврђује душу, који колеба темеље и укрепљује помисли, који показује слабост града a вољу чини силном! Обрати пажњу на Његово човекољубље: Он поколеба за мало – a утврди на свагда; земљотрес – за два дана, a благочешће треба да остане на све време; ожалостили сте се за кратко – a утврдили заувек… Мајка хотећи да одлучи свога младенца од навике честог плакања, силно затресе малу колевку његову, не зато да би га погубила, него да би га устрашила. Тачно тако и Господар свега, који држи у рукама Својим весељену, потреса ову не зато да би је срушио, него да би обратио к спасењу оне (људе) који живе безаконо.“ Ето како су Свети Оци, стубови Цркве васељенске, знали објаснити човекољубљем Божјим и напасти, исто онако као и благодјејања, и несрећу исто онако као и срећу. Да се постидимо ми, који смо и спори благодарити Богу, кад Бог даје и брзи роптати на Бога, кад Бог узима.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на свете мученике за веру и то:
1. како им Дух Свети даје мудрост да говоре пред судовима,
2. како им Дух Свети даје храброст да гину на губилиштима.

БЕСЕДА
о Духу Светом Утешитељу

А утјешитељ Дух Свети, којега ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јов. 14, 26)

Шта практично значе ове речи ако не да треба сваки дан да се молимо, да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за хлеб насушни? Бог је вољан сваки дан да нам пошаље Духа Светога, но Он тражи од нас, да се сваки дан молимо за Духа Светога. Јер као у погледу хлеба што бива час обиље час оскудица, тако бива и у погледу Духа Светога. Дух Свети долази нам и одлази од нас, како кад, сходно нашој ревности или лености у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Зато је Црква установила, да се прво јутарње богослужење почиње призивањем Духа Светога: Царю Небесный, Утeшителю, Душе истины… прiиди, а потом долази молитва: Хлебь нашъ насущный даждъ намъ! Зашто? Зато што без Духа Светога ми не умемо ни хлеб употребити како треба за наше спасење.
Он ће вас научити свему. То јест: сваки дан и сваку ноћ, према приликама у којима се будете налазили. Он ће вас упутити, посаветовати, наставити шта треба да мислите, шта треба да говорите, шта треба да чините. Зато просите од Бога само Духа Светога, а остало Он ће донети сам собом, све што вам у извесном тренутку буде требало. Кад Он буде сишао на вас, ви ћете све знати, све умети, све моћи што је потребно.
И напоменуће вам све што вам рекох. То јест: не бојте се, да ћете заборавити моју науку и моје речи. Дух Свети зна све што и Ја знам, те кад Он буде присутан у вама, биће и сва наука моја присутна у вама заједно са Њим.
О Господе Душе Свети, благоволи сићи на нас, не по нашој заслузи, но по заслузи Господа Исуса и по Твојој бескрајној благости. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо