Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Мај 1965.
1	Субота
2	Недеља
3	Понедељак
4	Уторак
5	Среда
6	Четвртак
7	Петак
8	Субота
9	Недеља
10	Понедељак
11	Уторак
12	Среда
13	Четвртак
14	Петак
15	Субота
16	Недеља
17	Понедељак
18	Уторак
19	Среда
20	Четвртак
21	Петак
22	Субота
23	Недеља
24	Понедељак
25	Уторак
26	Среда
27	Четвртак
28	Петак
29	Субота
30	▶ Недеља
31	Понедељак

Јутрења

Јеванђеље Јован, зачало 64 (20,11-18)
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб 12. И виде два анђела у белим хаљинама где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. 13. И они јој рекоше: „Жено, што плачеш?“ Рече им: „Зато што узеше Господа мог, и не знам где га положише.“ 14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. 15. Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?“ Она, мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети.“ 16. Исус јој рече: „Марија!“ Она, окренувши се, рече му: „Равуни“, што ће рећи: „Учитељу!“ 17. Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу свом; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем.“ 18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Литургија

Дела светих апостола, зачало 38 (16,16-34)

16. Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. 17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења." 18. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње!" И изиђе у тај час. 19. А када видеше њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. 20. И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, 21. И проповедају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани." 22. И слеже се народ на њих, и војводе им раздреше хаљине, и заповедише да их шибају. 23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24. Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. 26. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су сужњи побегли. 28. А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овде!" 29. А он заискавши светиљку улете и дрхтећи паде пред Павла и Силу; 30. И извевши их напоље рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?" 31. А они рекоше: „Веруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој." 32. И говораху му реч Господњу, и свима у дому његову. 33. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. 34. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога.

Јеванђеље Јован, зачало 34 (9,1-38)
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?“ 3. Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. 5. Док сам у свету, светлост сам свету.“ 6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. 7. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској“, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?“ 9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.“ 10. Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?“ 11. Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.“ 12. Тада му рекоше: „Гдје је он?“ Рече: „Не знам.“ 13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. 14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. 15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.“ 16. Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.“ Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?“ И наста раздор међу њима. 17. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?“ А он рече: „Пророк је.“ 18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, 19. и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?“ 20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; 21. а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.“ 22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. 23. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.“ 24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.“ 25. А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам - да ја бех слеп, и сада видим.“ 26. Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?“ 27. Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?“ 28. Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. 29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.“ 30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?“ И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?“ 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.“ 38. А он рече: „Верујем, Господе!“ И поклони му се.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети апостол Андроник. Један од Седамдесеторице. Сродник апостола Павла, као што сам Павле пише (Рм 16, 7), спомињући и свету Јунију, помоћницу Андроникову. Андроник би постављен за епископа Паноније, но не становаше на једном месту, него проповедаше Јеванђеље по целој Панонији. Са светом Јунијом он успе да многе приведе Христу и да разори многе храмове идолске. Имађаху обоје благодатну силу чудотворства, којом демоне изгоњаху из људи и исцељиваху сваку немоћ и сваку болест. Пострадаше обоје за Христа, и тако примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти нађене су у пределима Евгенијским (в. 22. фебруар).

2. Свети мученик Солохон. Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.

3. Свети Стефан, патријарх цариградски. Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.

Апостол Андроник, сродник светог Павла,
Проповедник мира и духовног здравља,
Љубављу пламеном ка Христу гораше
И науку светлу светом проношаше:
Без плате и неге и без много pуxa,
Само богат силом божанскога Духа.
Све муке подели са светом Јунијом
Док крст не пронеше целом Панонијом.
Где крст часни блесну, ту нестаде таме,
Издвоји се жито без плеве и сламе.
Пренуше се људи из сна животињства,
И дар усвојише Божијега посинства.
Разбише идоле као слабе трске,
Оставишс раздор и пороке мрске,
Запеваше уста кад срце зајеца:
Оче наш небески, ми смо Твоја деца!
Сад примисмо светлост од Твог апостола,
Прости нам што бесмо робови идола.

РАСУЂИВАЊЕ
После страшног земљотреса у Антиохији говорио је Златоуст народу: „Велики су плодови земљотреса. Погледајте човекољубље Господа, који потреса град a утврђује душу, који колеба темеље и укрепљује помисли, који показује слабост града a вољу чини силном! Обрати пажњу на Његово човекољубље: Он поколеба за мало – a утврди на свагда; земљотрес – за два дана, a благочешће треба да остане на све време; ожалостили сте се за кратко – a утврдили заувек… Мајка хотећи да одлучи свога младенца од навике честог плакања, силно затресе малу колевку његову, не зато да би га погубила, него да би га устрашила. Тачно тако и Господар свега, који држи у рукама Својим весељену, потреса ову не зато да би је срушио, него да би обратио к спасењу оне (људе) који живе безаконо.“ Ето како су Свети Оци, стубови Цркве васељенске, знали објаснити човекољубљем Божјим и напасти, исто онако као и благодјејања, и несрећу исто онако као и срећу. Да се постидимо ми, који смо и спори благодарити Богу, кад Бог даје и брзи роптати на Бога, кад Бог узима.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на свете мученике за веру и то:
1. како им Дух Свети даје мудрост да говоре пред судовима,
2. како им Дух Свети даје храброст да гину на губилиштима.

БЕСЕДА
о Духу Светом Утешитељу

А утјешитељ Дух Свети, којега ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јов. 14, 26)

Шта практично значе ове речи ако не да треба сваки дан да се молимо, да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за хлеб насушни? Бог је вољан сваки дан да нам пошаље Духа Светога, но Он тражи од нас, да се сваки дан молимо за Духа Светога. Јер као у погледу хлеба што бива час обиље час оскудица, тако бива и у погледу Духа Светога. Дух Свети долази нам и одлази од нас, како кад, сходно нашој ревности или лености у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Зато је Црква установила, да се прво јутарње богослужење почиње призивањем Духа Светога: Царю Небесный, Утeшителю, Душе истины… прiиди, а потом долази молитва: Хлебь нашъ насущный даждъ намъ! Зашто? Зато што без Духа Светога ми не умемо ни хлеб употребити како треба за наше спасење.
Он ће вас научити свему. То јест: сваки дан и сваку ноћ, према приликама у којима се будете налазили. Он ће вас упутити, посаветовати, наставити шта треба да мислите, шта треба да говорите, шта треба да чините. Зато просите од Бога само Духа Светога, а остало Он ће донети сам собом, све што вам у извесном тренутку буде требало. Кад Он буде сишао на вас, ви ћете све знати, све умети, све моћи што је потребно.
И напоменуће вам све што вам рекох. То јест: не бојте се, да ћете заборавити моју науку и моје речи. Дух Свети зна све што и Ја знам, те кад Он буде присутан у вама, биће и сва наука моја присутна у вама заједно са Њим.
О Господе Душе Свети, благоволи сићи на нас, не по нашој заслузи, но по заслузи Господа Исуса и по Твојој бескрајној благости. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо