МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице шесте по Васкрсу - Светх отаца 1. Васељенског сабора
14.06.1964
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1964.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14  ▶ Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак

Дела светих апостола, зачало 44 (20,16-18; 28-36)
16. Јер Павле одлучи да прође мимо Ефеса да се не би задржао у Азији; јер хиташе, ако би му било могуће, да о Педесетници буде у Јерусалиму. 17. Из Милита пак посла у Ефес и дозва старешине црквене. 18. И кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бејах са вама све време, 28. Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом. 29. Јер ја знам то да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци који не штеде стада, 30. и између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом. 31. Зато пазите и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах поучавати са сузама свакога од вас. 32. А од сада, браћо, предајем вас Богу и речи благодати његове, која може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима. 33. Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажељех. 34. Сами знате да потребама мојим и оних који су са мном били послужише ове руке моје. 35. Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју он рече: "Блаженије је давати него примати." 36. И ово рекавши, клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
Јеванђеље Јован, 56. зач. (17,1-13)
1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: "Оче, дошао је час, прослави Сина свога, да и Син твој прослави тебе; 2. као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни. 3. А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. 4. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. 5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде. 6. Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји беху па си их мени дао, и твоју су реч одржали. 7. Сад разумеше да је све што си ми дао од тебе. 8. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изађох, и вероваше да ме ти посла. 9. Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. 10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. 11. И више нисам у свету, а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. 12. Док бејах с њима у свету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. 13. А сада долазим теби, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Јустин Философ. Рођен од јелинских родитеља у самаријском граду Сихему, доцније названом Наблус, 105. године по Христу. Усрдно тражио мудрост у философа, најпре стоика, затим перипатетика, затим питагорејаца и најзад у платониста. Премда га ни Платонова философија није задовољила, ипак се на њој задржао најдуже немајући ничега шта би га више привлачило. Но Провиђењем Божјим јави му се неки часни старац, који поколеба у њему сву философију Платонову, и напомену му, да људи не могу знати истину о Богу док им то Бог не открије, а Бог је открио истину о Себи у књигама Светог Писма. Јустин поче читати Свето Писмо, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити хришћанином назвати све докле се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица. Присуствовао је мученичкој кончини светих мученика Птоломеја и Лукија. Видећи мучење невиних хришћана, он написа апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе гоњене хришћане. Потом се врати поновo у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аврелија, он написа другу апологију и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га као хришћанина, из зависти што га Јустин преодолеваше у свима препиркама, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент улучи прилику, те некако отрова Јустина у тамници. Тако сконча свој земни живот овај велики заштитник вере хришћанске, и пресели се у блажену вечност 166. године.

2. Свети мученик Јустин, Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст. Сви пострадали у Риму за време Марка Аврелија и епарха Рустика. Када Рустик упита: „Мислите ли ви да ћете, ако умрете за Христа, примити награду на небу?“ – одговори свети Јустин: „Не мислимо него знамо“. После тога сви беху обезглављени, 163. године и преселише се у вечно царство Христа Бога.

3. Преподобни Агапит Печерски. Безмездни врач. Ученик светог Антонија Печерског. Лечио људе молитвом и давањем зеља, од кога је он справљао себи хлеб. Тако излечио и кнеза Владимира Мономаха, због чега се прочује на све стране. Позавиди му на томе кнежев лекар, неки Јерменин, и почне га клеветати. Када се Агапит разболи, дође му овај Јерменин и погледавши га, рече му да ће кроз три дана умрети, а ако не умре, да ће се и он, Јерменин, замонашити. Рече му Агапит, да је њему јављено од Господа да неће умрети кроз три дана него кроз три месеца. Тако се и зби. По смрти Агапитовој дође Јерменин игуману Печерском и замоли га да га замонаши, јер, вели, јавио му се из онога света Агапит и подсетио га на обећање. И тако негдашњи завидљивац поста кротки монах Провиђењем Бога, који је рад да се сви људи спасу. Упокоји се свети Агапит око 1095. године.

Ко је Христов, тај за Христа гине,
Свети Јустин, бранитељ истине,
Силу Христа позна и изрече,
Неустрашно све царство обтече
Бранећ` праве, безбожне корећи,
Свему свету истином светлећи.
Он од града беше некрштених,
Где ‘но једном десет прокажених
Спасу Христу горко завапише,
Његовом се речју исцелише.
Сад и Јустин проказу од лажи
Силом вере Христове ублажи,
Као отац хришћане заштити,
Незнабоштва глупост разголити,
Царевима он истину збори —
Светлост беше док свећа догори,
Док му злице тело не узеше,
Душу у Рај ангели узнеше
Да на Небу као сунце сија
К`о му сија и Апологија,
Славећ’ име бесмртног Јустина
Свет учећи шта је то истина.

РАСУЂИВАЊЕ
Нико није толико бестидних клевета просуо на Христа Господа колико Јевреји. Њихов Талмуд кипти од злобе и пакости према Господу. Но све те ништавне клевете оповргава јеврејски најистакнутији историчар после Христа, Јосиф Флавије, рабин и научник, који је живео крајем првог столећа. Он пиште: „У то време живео је Исус, муж мудри, који се једва може назвати човеком због тога што је чинио чудесна дела – учитељ људи који су примали истину с радошћу. Он је привукао к себи много следбеника, како из Јудеја тако и из Грка. Он је био Христос. а и после тога када је Пилат, по достави наших најзнатнијих људи, осудио Њега на крсну смрт, ипак Га нису напустили они који су Га и раније љубили: Он се опет јавио њима жив трећи дан, како су божествени пророци предсказали о тим и многим другим делима, која се на Њега односе. И секта хришћана, тако по Њему назвата, постоји до дана данашњега.“ Тако је записао човек неверујући у Христа, но научник слободан од пристрасности и злобе.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење таште Петрове и то:
1. како Господ Исус узе за руку грозничаву жену, и пусти је грозница и служаше им,
2. како Господ може и мене исцелити од грознице страсти, тако да бих ја одмах могао исправити се и служити My духом свецелим.

БЕСЕДА
о томе шта је почетак мудрости

Почетак је мудрости страх Господњи. (Приче Солом. 1, 7)

Ако би неко знао број звезда на небу, и имена риба у мору, и збир траве у пољу, и навике зверова у гори, а немао страха од Бога, његово је знање као вода у решету. И пред смрт његово га знање чини већим страшљивцем од пуке незналице.
Ако би неко могао погодити све помисли људске, и прорећи судбе људске, и објавити сваку тајну што земља крије у дубинама својим, а нема страха од Бога, његово је знање као млеко насуто у нечист суд, од кога се све млеко уквари. И на самртном часу његова му мудрост неће светлети ни колико угарак без пламена, него ће му ноћ смртну чинити још тамнијом.
Почетак је мудрости страх Господњи. Ко није правилно почео, како ће правилно дочети? Ко је од почетка пошао кривим путем, мора се вратити назад и ухватити правилан почетак, то јест корачити ногом на прави пут. Ко нема страха од Бога, тај не може имати љубави к Богу. Шта говоримо? Ко нема страха од Бога, тај нема вере у Бога. Највећи подвижници, самомученици, који су се по 40 или 50 година подвизавали дан и ноћ, до смрти су били испуњени страхом од Бога, а они, најбезгрешнији међу смртнима, вапили су на самртном часу: Боже, помилуј ме грешнога!
Страх од Бога је со целокупне побожности. Ако нема те соли, сва наша побожност је бљутава и млитава. Страх од Бога притеже бедра, опасује трбух, отрежњава срце, зауздава ум, бичује самовољу. Где је покајање без страха од Бога? Где смирење? Где уздржање? Где целомудрије? Где стрпљење? Где служба и послушност?
О браћо моја, пољубимо ову реч као свету истину: почетак је мудрости страх Господњи! О Господе свесилни, укорени страх Твој у срца наша. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024