Дела светих апостола, зачало 43 (20,7-12)
7. А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, беседаше им Павле, јер намераваше сутрадан да оде, и продужи беседу до поноћи. 8. И беху многе свеће у горњој соби где се бисмо сабрали. 9. А сеђаше на прозору један младић, по имену Евтих, обузет дубоким сном; пошто Павле дуго говораше, он, савладан од сна, паде доле са трећега спрата, и дигоше га мртва. 10. А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: „Не узнемиравајте се јер је душа његова у њему." 11. Онда изађе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако оде. 12. А младића доведоше живог и утешише се не мало.
Јеванђеље Јован, зачало 48 (14,10-21)
10. „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?“ „Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који пребива у мени он твори дела. 11. Веруте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дела верујте ми. 12. Заиста, заиста вам кажем: 'Ко веруе у мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.' 13. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. 14. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. 15. Ако ме љубите, заповести моје држите, 16. и ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, 17. Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. 18. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу вама. 19. Још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим, и ви ћете живети. 20. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама. 21. Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
И што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћy учинити (Јн. 14,13). Какво утешно обећање! Но, како су малобројни они који се њиме користе! Ретко ко гa има на уму. Има и таквих који га уопште не схватају и не прихватају. Због чега је то тако? Због тога што не љубе Господа и Његове заповести не испуњавају. Та неверност срца Господу потире сваку смелост у обраћању Богу са молбом, као што и у животним стварима неисправни слуга не сме да тражи ништа од својих господара, знајући да не заслужује никакве самилости. Редовне молитве се читају по свом правилу и у њима су веома велике прозбе. Међутим, оне се само читају. То још није и сама молитва или прозба. Стати са истинском молитвом пред Господа и принети му прозбу није могуће све док се не очисти савест пред Њим.
Повратак на Свето писмо
