Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Новембар 1957.
1	Петак
2	Субота
3	Недеља
4	Понедељак
5	Уторак
6	Среда
7	Четвртак
8	Петак
9	Субота
10	Недеља
11	Понедељак
12	Уторак
13	Среда
14	Четвртак
15	Петак
16	Субота
17	Недеља
18	Понедељак
19	Уторак
20	Среда
21	▶ Четвртак
22	Петак
23	Субота
24	Недеља
25	Понедељак
26	Уторак
27	Среда
28	Четвртак
29	Петак
30	Субота

Вечерња

Књига Исуса Навина (5,13-15)

13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: „Јеси ли наш или наших непријатеља?” 14. А он рече: „Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох.” И Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече му: „Шта заповеда господар мој слузи својему?” 15. А војвода војске Господње рече Исусу: „Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето.” И учини Исус тако.

Књига о судијама (6,2. 7. 11-24)

2. И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде. 3. И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих. 4. И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца. 5. Јер се подизаху са стадима својим и са шаторима својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима ни камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је. 6. Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви. 7. А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана, 8. Господ посла пророка синовима Израиљевијем, а он им рече: „Овако вели Господ Бог Израиљев: ‘Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога, 9. и избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.‘ 10. Пак вам рекох: ‘Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мога.‘” 11. Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсише пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана. 12. И јави му се анђео Господњи, и рече му: „Господ је с тобом, храбри јуначе!” 13. А Гедеон му рече: „О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? и где су сва чудеса његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: ‘Није ли нас Господ извео из Мисира?‘ а сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.” 14. А Господ га погледа и рече му: „Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?” 15. А он му рече: „О Господе, чим ћу избавити Израиља? ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца свога.” 16. Тада му рече Господ: „Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.” 17. А Гедеон му рече: „Ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном. 18. Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те.” А он рече: „Чекаћу док се вратиш.” 19. Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст, и постави. 20. А анђео Божји рече му: „Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а јуху проспи.” И он учини тако. 21. Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових. 22. А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: „Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?” 23. А Господ му рече: \"буди миран, не бој се, нећеш умријети.\" 24. И Гедеон начини ондје олтар Господу, и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

Књига пророка Исаије (14,7-20)

7. Сва земља почива и мирна је; певају иза гласа. 8. Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: „Откако си пао, не долази нико да нас сече.” 9. Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне. 10. Сви ће проговорити и рећи теби: „И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?” 11. Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. 12. Како паде с неба, звездо Данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? 13. А говорио си у срцу свом: „Изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној; 14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.” 15. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. 16. Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: „То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, 17. који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?” 18. Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. 19. А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем пободених, који слазе у јаму камену, као погажен стрв. 20. Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 52,54 (13,24-30; 36-43)

24. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као човек што посеја добро семе на њиви својој. 25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. 26. А када ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. 27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: „Господару, ниси ли ти добро семе сејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?” 28. А он им рече: „Непријатељ човек то учини.” А слуге му рекоше: „Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?” 29. А он рече: „Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. 30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: „Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.”

36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.” 37. А он одговарајући рече им: „Који сеје добро семе, то је Син Човечији; 38. а њива је свет; а добро семе синови су Царства, а кукољ синови су зла. 39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је свршетак века, а жетеоци су анђели. 40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века. 41. Послаће Син Човечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. 42. И бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!”

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 305 (2,2-10)

2. Јер ако је реч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповедати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули, 4. што и Бог посведочи знацима и чудесима, разним моћним делима и раздавањем Духа Светога по својој вољи. 5. Јер Бог не покори анђелима онај свет који долази, о којем говоримо. 6. Неко пак негде посведочи говорећи: „Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да га походиш? 7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га, и поставио си га над делима руку твојих; 8. све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено. 9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све. 10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.”

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 51 (10,16-21)

16. „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.” 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.” 18. А он им рече: „Видех сатану где паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.” 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”

Охридски пролог

1. Св. Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор, који беше на 4 или 5 година пре I Васељенског Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.

Небесни архистратизи,
Што гледате нас у бризи,
Крилима нас закрилите,
Силом својом оградите.
Божјом силом оружани,
Божјом славом увенчани,
Ви пламени мач носите,
Зле демоне да косите.
Хитро, хитро као зраци,
Ви летите на облаци,
На облаци материје,
Где се бој за Бога бије.
Без умора и без санка
Ви лебдите без престанка
Над људима и тварима,
Над безбројним мировима.
За вама су војске силне,
Војске чедне и умилне.
Ангели су војска ваша
И по Творцу браћа наша.
Војсковође моћног неба,
Водите нас куда треба –
Ка престолу Свевишњега
Што нас створи из ничега.

РАСУЂИВАЊЕ
Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма, које из Св. Предања, црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно оживљење Евтиха апостолом Павлом (Дела Ап. 20), и то:
1. како Павле ноћу проповедаше у једној кући у Троади;
2. како момче Евтих задрема и паде с прозора трећега боја, и беше мртав;
3. како Павле сиђе, загрли га и поврати му живот.

БЕСЕДА
о томе како Христос оживе људе грехом умртвљене

И нас који бијасмо мртви од грехова
оживље с Христом. (Еф. 2, 5)

Бог прво Христа оживе, прво Њега као човека подиже из гроба. А Христос је глава наша. Да би васкрсао цео род верних, требало је прво да васкрсне глава. Када је васкрсла глава, тада је осигурано васкрсење и целога тела заједно са свима органима тела. Апостол Павле говори стога о нашем васкрсењу и прослављењу као о свршеној ствари. Бог и нас и њих васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. С Христом заједно као човеком Бог васкрсе и нас, који пре бијасмо мртви од грехова, умртвљени гресима. И не само да нас удостоји васкрсења заједно са Христом Господом него још и више: Он нас посади на равно са васкрслим Христом на висинама небеским, изнад целокупног света безтелесних духова. Није, браћо, Бог се јавио на земљи због неке обичне и малене ствари, него због једне сасвим необичне и велике, превелике. Кад цар неки земаљски учини посету једном месту у својој држави, благодет његове посете дуго се осећа у том месту. Цар Господ посетио је земљу и род људски на земљи. И благодет те посете осећаће се до краја времена. Та посета за нас је значила живот место смрти, славу место срама, приближеност Богу место удаљености, благослов место проклетства. Једном речју: васкрсење из мртвих – вечно царовање са Христом на небесима.
О Господе, хвала Ти, о Господе слава Ти. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо