Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 157 (14,26-40)
26. Шта, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење. Све нека буде за изграђивање. 27. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28. Ако ли не буде тумача, нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу. 29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују. 30. Ако ли се открије другоме који седи, први нека ућути. 31. Јер можете пророковати сви, један по један, да сви уче и сви да се теше. 32. И духови пророчки покоравају се пророцима. 33. Јер Бог није Бог нереда, него мира. 34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте, јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори. 35. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер је неприлично жени да говори у Цркви. 36. Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или само до вас дође? 37. Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су ово Господње заповести. 38. Ако ли ко неће да зна, нека не зна. 39. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете, и језике говорити не забрањујте. 40. А све нека бива благообразно и уредно.
Јеванђеље Матеј, зачало 83. (21,12-14;21,17-20)
12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 13. И рече им: „Написано је: 'Дом мој — дом молитве нека се зове'; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.” 14. И приступише му хроми и слепи у храму, и исцели их. 17. И оставивши их, изађе напоље из града, у Витанију, и заноћи онде. 18. А ујутру враћајући се у град огладне; 19. и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: „Да никад више не буде од тебе рода до века!” И одмах усахну смоква. 20. И видевши то ученици дивише се говорећи: „Како одмах усахну смоква!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пeћину разбојничку (Мт.21,13). Свима је познато да храм захтева побожност, сабране мисли, удубљено богомислије и стајање у присуству Божијем. Како то испунити? У храм се иде са жељом за молитвом, да се кратко и са топлим усрђем одстоји. Међутим, мисли брзо почињу да лутају и у глави постаје још шумније него што је то било у храму Јерусалимском када га је Господ походио. Због чега је тако? Због тога што су боравак у храму и мисли које у њему имамо – одраз свег нашег живота. Како се живи, тако се и у храму понаша. Храм утиче и унеколико подржава духовне потребе, али обичан ток духовног настројења преовладава. Стога, ако хоћеш да твој боравак у храму буде достојано пребивање пред лицем Божијим, припреми се још у свакодневном обичном животу. Колико год можеш, ходи у молитвеном расположењу. Тај труд ће те довести дотле да ћеш и у храму све време да проведеш у побожности. Та побожност ће, опет, да те побуђује и на побожност у обичном животу. Тако ћеш ићи све више и више. Господ ће помоћи. Ти само почни!
Повратак на Свето писмо
