Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 130 (4,5-8)
5. Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога. 6. А ово, браћо моја, примених на себе и Апола ради вас, да се од нас научите не мудровати више од онога што је написано, да се не би ради некога надимали један на другога. 7. Јер ко те истиче? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио? 8. Већ сте се наситили; већ се обогатисте; без нас се зацаристе. О, да се заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!
Јеванђеље Матеј, зач 55. (13,44-54)
44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно. 45. Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера. 46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. 47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. 48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. 49. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, 50. бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 51. Рече им Исус: "Разумете ли све ово?" Рекоше му: "Да, Господе!" 52. А он им рече: "Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо." 53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде. 54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: „Откуд овоме премудрост ова и моћи?
