Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 95 (7,14-25; 8,1-2)
14. Јер знамо да је закон духован, а ја сам телесан, продан у ропство греху. 15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним. 16. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар. 17. Тада то не чиним више ја, него грех који живи у мени. 18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у телу мом; јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. 19. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. 20. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени. 21. Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно. 22. Јер се радујем закону Божијем по унутарњем човеку; 23. али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мог, и поробљава ме законом греха који је у удима мојим. 24. Ја јадан човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? 25. Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијем, а телом закону греха. 1. Никакве, дакле, сад осуде нема онима који у Христу Исусу не живе по телу него по Духу. 2. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона греха и смрти.