Дела светих апостола, зачало 30 (12,12-17)
12. И разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званога Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу. 13. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи девојка по имену Рода, да чује. 14. И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. 15. А они јој рекоше: „Јеси ли луда!" Али она увераваше да је тако. А они говораху: „То је анђео његов." 16. Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видеше га и задивише се. 17. Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: „Јавите ово Јакову и браћи." И изишавши отиде на друго место.
Јеванђеље Јован, 32. зач. (8,42-51)
42. А Исус им рече: „Кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изађох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла." 43. Зашто не разумете говор мој? Јер не можете да слушате реч моју. 44. Вама је отац ђаво, и жеље оца свог хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. 45. А мени не верујете, јер ја истину говорим. 46. Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете? 47. Онај који је од Бога, речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога." 48. А Јудејци одговорише и рекоше му: „Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?" 49. Исус одговори: „У мени демона нема, него поштујем Оца свог; а ви ме срамотите. 50. А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди. 51. Заиста, заиста вам кажем: „Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек.“
