Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 195 (12,10-19)
10. Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан. 11. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа. 12. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 13. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду. 14. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити: јер не тражим ваше него вас. Јер нису деца дужна тећи имање родитељима него родитељи деци. 15. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите. 16. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас преваром. 17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама? 18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама? 19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.
Јеванђеље Марко, зачало 16. (4,11-23)
11. И рече им: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, 12. да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се опросте греси.” 13. И рече им: „Зар не разумете причу ову? А како ћете све приче разумети? 14. Сејач реч сеје. 15. А покрај пута, где се сеје реч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме реч посејану у срцима њиховим. 16. Тако и они посејани на каменитим местима јесу они који кад чују реч, одмах је приме с радошћу, 17. али немају корена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због речи, одмах се саблазне. 18. А они посејани у трњу, јесу они који слушају реч, 19. али бриге овога века и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше реч, и без рода остане. 20. А они на доброј земљи посејани, јесу они који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.” 21. И говораше им: „Еда ли се светиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак постави? 22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изађе на видело. 23. Ко има уши да чује, нека чује!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Дуну Бог дух животни и постаде човек по образу Божијем. Тако је и у препороду: надахњивањем Духа Божијег, који незнано откуда и незнано како прилази, поставља се почетак новог живота и обнавља се образ човека. То је полазна тачка. Од тада почиње труд усавршавања образа до подобија. Препорођени по образу Онога који га је саздао се Господњим Духом преображава из славе у славу, иако не без личног удела. Наш је труд и старање, а Бог, по нашој вери у Господа, изграђује и узраста [дело] благодаћу Пресветог Духа. Ето идеала и начина остварења образа и подобија Божијег! А колико само пишу и говоре о васпитању! Међутим, у речи Божијој оно је у потпуности одређено са неколико речи. Подухвати се само да оствариш написано и васпитање ће само по себи успешно да крене ка свом циљу. То је Божији пут. Он, међутим, не искључује и људске путеве. Напротив, он им даје смер и венчава их успехом. Кад се остаје само на људском, васпитање обично бива недовољно и мањкаво, а не ретко и сасвим изопачујуће за васпитанике. После тога и живот почиње да иде наопако. Где се умножава наопако васпитање, све друштво почиње да се све више и више накривљује – и у свом животу и у својим погледима. Крај тога је – свеопшта искривљеност. Један вуче на једну страну, а други на другу.
Повратак на Свето писмо
