Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 317 (7,18-25)
18. Укида се, дакле, пређашња заповест због њене немоћи и некорисности 19. Јер Закон ништа није довео до савршенства, а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу. 20. Уколико не беше без заклетве, 21. јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Онога који му говори: „Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.” 22. Утолико Исус поста јемац бољега Завета. 23. И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају, 24. а Овај, пошто остаје вавек, има непролазно свештенство. 25. Зато и може потпуно и заувек спасти оне који кроз њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих.
Јеванђеље Лука, зачало 108. (21,37-38; 22,1-8)
37. А беше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска. 38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша. 1. Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха. 2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који беше из броја Дванаесторице. 4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. 5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца. 6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа. 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.”
