Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јануар 1923.
1	Понедељак
2	Уторак
3	Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	▶ Субота
28	Недеља
29	Понедељак
30	Уторак
31	Среда

Вечерња

Приче Соломонове (10,6-7; 3,13-16; 8,6; 8,34-35; 4,12-14; 17, 5-9; 1,23; 15,4)

6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко трухне.

13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.

6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право.

34. Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. 35. Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.

5. Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Приче Соломонове (10,31-32; 11,2; 10,2; 11,7; 19; 13,2; 9; 15,2; 14,33; 22,12)

31. Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.

2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.

2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.

19. Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.

2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

9. Видело праведничко свeтли се, а жижак безбожнички угасиће се.

2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумнех просипају безумље.

33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а што је у безумнима познаје се.

12. Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 11 (5,14-19)

14. Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 15. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. 16. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима. 17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним. 18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде. 19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 318 (7,26-28; 8,1-2)

26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грешника и виши од небеса; 27. који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најпре за своје грехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувек приневши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а реч заклетве после Закона, поставља Сина вавек савршенога.

1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који седе с десне стране престола Величанства на небесима, 2. свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек.

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 36 (10,9-16)

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 65 (20,19-31)

19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бeјаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су." 24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима када дође Исус. 25. А други му ученици говораху: „Видели смо Господа." А он им рече: „Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати." 26. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „Мир вам!" 27. Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран." 28. И одговори Тома и рече му: „Господ мој и Бог мој!" 29. Рече му Исус: „Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше." 30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. 31. А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у име његово.

Литургија

Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 280 (1,15-17)

15. Истинита је реч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свет да спасе грешнике од којих сам први ја. 16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за пример онима који ће веровати у њега за живот вечни. 17. А Цару векова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у векове векова. Амин.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 93 (18,35-43)

35. А када се приближаваше Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута просећи. 36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: „Шта је то?” 37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 38. И повика говорећи: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме!” 39. А они што иђаху напред кораху га да ућути, а он још јаче викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!” 40. А Исус стаде и заповеди да му га доведу; а кад му се приближи, запита га 41. говорећи: „Шта хоћеш да ти учиним?” А он рече: „Господе, да прогледам.” 42. А Исус му рече: „Прогледај! Вера твоја спасла те је.” 43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде даде хвалу Богу.

Охридски пролог

1. Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

2. Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски. Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски, побијени од Сарацена, један у IV а други у V веку.

3. Свети Иларије, епископ поатијски. Ватрен борац против јереси Аријеве на Западу. Много је страдао због одбране Православља. Написао више списа, од којих је најважнији спис о Светој Тројици. Упокојио се у Господу 362. године.

4. Света Нина, просветитељка Грузије. Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала. Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа. Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини. Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Чинила многа чудеса и за живота и по смрти.

Девица прекрасна, благородна Нина.
Постаде Промислом апостол Грузина.
Упркос гоњењу цара Дуклијана,
Она крстом крсти цара Мириана
И жену му Нану и сина Бекара,
Кроз њих и сав народ и цвет од главара.
Све их крсти крстом Божијега Сина,
Светитељка Нина, апостол Грузина.
Од детињства Нина Бога је молила
Ђул-Грузију да би она покрстила.
Што молила Бога Бог joj благи дао:
Из Нинине руке крст je засијао
Питомој Грузији, где се и сад сија.
Где Нинина рука и сад благосиља.
Тамо гроб је Нинин, над њим храм се блиста
Славећ, свету Нину, и Господа Христа.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуниш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни до какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то Коприје се три пута удари по устима и рече: „Тешко теби, Коприје! Напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује.“ Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: „И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам милосрђе Господа Исуса и то:
1. према грешницима и болесницима,
2. према народу, који беше збуњен као стадо без пастира,
3. према роду човечјем уопште, ради кога се дао распети.

БЕСЕДА
о визији невидљивога света

Ми не гледамо на ово што се види
него на оно што се не види. (II Кор. 4, 18)

Ми видимо овај свет материјални и пролазни, али ми гледамо на онај свет духовни и бесмртни.
Ми видимо весеље земаљско, често испрекидано плачем и уздасима, и на крају увек завршено смрћу, али ми гледамо на радост духовну, међу ангелима и светитељима Божјим на небесима, на радост беспрекидну и вечиту.
Ми видимо патње и неуспехе праведника у овом животу, но ми гледамо њихову славу и торжество у ономе свету.
Ми видимо многе успехе, и славу и чест неправедника у овом животу, но ми гледамо њихов пораз, осуду и муку неисказану у вечности.
Ми видимо Цркву Божју често понижавану и гоњену у овоме свету, но ми гледамо њену крајњу победу над свима противницима и супостатима, видљивим и невидљивим.
Ми видимо, браћо, насилнике и отмичаре често као властодршце и богаташе у овом веку, а светитеље као ниште и потиштене и заборављене, но ми гледамо једно друго царство, у коме ће светитељи царовати, без иједног, иједног насилника и отмичара, Царство Божје, вечито безгрешно и бесмртно.
О Господе многотрпељиви и многомилостиви, отвори нам вид духовни, да бисмо видели оно што нас чека после овог кратковременог живота, и да бисмо се потрудили да испунимо закон Твој. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо