Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Август 1922.
1	Уторак
2	Среда
3	Четвртак
4	Петак
5	Субота
6	Недеља
7	Понедељак
8	Уторак
9	Среда
10	Четвртак
11	Петак
12	Субота
13	Недеља
14	Понедељак
15	Уторак
16	Среда
17	Четвртак
18	Петак
19	Субота
20	▶ Недеља
21	Понедељак
22	Уторак
23	Среда
24	Четвртак
25	Петак
26	Субота
27	Недеља
28	Понедељак
29	Уторак
30	Среда
31	Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 141 (9,2-12)

2. Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мога апостолства у Господу. 3. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују. 4. Зар немамо право јести и пити? 5. Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња и Кифа? 6. Или само ја и Варнава немамо право ово чинити? 7. Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млека стада не једе? 8. Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон? 9. Јер је у Мојсејеву закону написано: „Не завезуј уста волу који врше.” Брине ли се то Бог за волове? 10. Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади да ће примити по свом надању. 11. Ако ми вама посејасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је телесно? 12. Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње јеванђељу Христову.

Јеванђеље Матеј, зачало 77. (18,23-35)
23. Зато је Царство небеско слично човеку цару, који хтеде да се прорачуна са слугама својим. 24. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. 25. И будући да он немаше чиме вратити, заповеди господар његов да продаду њега и жену његову и децу и све што имаше, и да се наплати, 26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: „Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.” 27. А господар се сажали на оног слугу, и пусти га и дуг му опрости. 28. А кад изађе слуга тај, нађе једног од својих другара који му беше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: „Дај ми што си дужан!” 29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: „Причекај ме, и све ћу ти вратити.” 30. А он не хтеде, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг. 31. Видевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару свом све што се догодило. 32. Тада га позва господар његов, и рече му: „Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. 33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?” 34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао. 35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих сагрешења њихова.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Причу о два дужника Господ завршава речима: Тако ће и Отац мој небески учинити вама ако не опростите сваки брату своме од срца својих сагрешења њихова (Мт.18,35). Значи, од нас се захтева само једна маленкост: опрости, и биће ти опроштено. А када ти је опроштено, онда си и помилован. Када си, пак, стекао милост, постао си учесник у свим ризницама милости. Према томе, ето спасења, и раја и вечног блаженства. Тако велики добитак за маленкост што опраштамо… Да, маленкост, али за наше самољубље нема ништа теже него опраштати. Неку ненамерну непријатност која нам се учини насамо ми још можемо и опростити. Међутим, ако се ради о нечем тежем, и то још у присуству људи, ми не праштамо, чак да преступник и тражи опроштај. Бивају и такве околности у којима хоћеш-нећеш, не можеш да искажеш своје незадовољство, те се држиш ћутања. Међутим, језик ћути, а срце говори и кује зле планове. Ако се непријатност повећа само за један степен, нестаће чак и уздржавање: тада нас ни стид, ни страх, ни губитак, нити ишта друго неће задржати. Ускипело самољубље чини човека дословно суманутим, те онај који му се подао почиње да говори глупости. Таквој несрећи су подвргнути не било какви, већ већином цивилизовани људи. Они се показују осетљивији на увреде и спорији на праштање. Споља гледајући, односи могу понекад и остати глатки, али унутра постоји одлучни раздор. Међутим, Господ захтева да ми од свег срца праштамо.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог