Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јул 1919.
1	Уторак
2	Среда
3	Четвртак
4	Петак
5	Субота
6	Недеља
7	Понедељак
8	Уторак
9	Среда
10	Четвртак
11	Петак
12	Субота
13	Недеља
14	Понедељак
15	Уторак
16	Среда
17	Четвртак
18	Петак
19	Субота
20	Недеља
21	Понедељак
22	▶ Уторак
23	Среда
24	Четвртак
25	Петак
26	Субота
27	Недеља
28	Понедељак
29	Уторак
30	Среда
31	Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 136 (6,1; 7,1-12)

1. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? Прославите дакле, Бога телом својим и духом својим, јер су Божији. 1. А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене. 2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има свога мужа. 3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу. 4. Жена није господар од свога тела, него муж; тако и муж није господар од свога тела, него жена. 5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем. 6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповест. 7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако. 8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. 9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи распаљивати се. 10. А ожењеним и удатим заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја; 11. ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену. 12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

Јеванђеље Матеј, зачало 57. (14,1-13)
1. У то време дође глас до Ирода четверовласника о Исусу. 2. И рече слугама својим: „То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.” 3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога; 4. јер му Јован говораше: „Не можеш ти њу имати.” 5. И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. 6. А кад беше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. 7. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште. 8. А она, наговорена од матере своје, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.” 9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповеди дати јој. 10. И посла те посекоше Јована у тамници. 11. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше девојци и однесе је матери својој. 12. И дошавши ученици његови, узеше тело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу. 13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто место насамо. А када то чу народ, пође за њим пешице из градова.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Доспео је глас о делима Господа и до Ирода. Он је одмах закључио: то је Јован устао из мртвих (Мт.14,2). Зар се мало шта могло помислити о тим делима! Но, oн ни на кога другог није помислио, него на Јована. Ко је дао такав смер његовим мислима? Савест. Од ње није могуће сакрити несавесна дела. Њен суд се ничим не може поправити. Право на обезглављење Јована Ирод је присвајао себи, а ни други му га нису порицали. Међутим, савест је говорила своје и њене речи он ничим није могао да заглуши. Због тога се њему и намеће мисао о Јовану. Колико сличних прича ми знамо о томе како савест прогања грешника и приказује му предмет и дело греха тако да их он чак и у спољашњости види! Ради се о томе да у нама постоји глас за који морамо признати да није наш. Али, чији је онда? Божији! Од кога је наша природа, од тога је и глас. Ако је Божији, онда га треба слушати, будући да твар не сме да противречи Творцу. Тај глас говори да има Бога, да ми од Њега у потпуности зависимо и да због тога не може бити да нисмо испуњени страхом Божијим. Имајући га, ми смо дужни да испуњавамо вољу Божију, на коју савест указује. Све то чини реч Божија која је уписана у нашу природу, коју ми читамо и коју су људи свих времена и земаља слушали, обраћајући на њу дужну пажњу. Свагде верују у Бога, свагде слушају савест и чекају будући живот. Само је сада ушло у моду не признавати те истине. Тако поступају натуралисти, тј. природњаци. Значи – натуралисти проповедају нешто противприродно.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог