МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Уторак сиропусне седмице
24.02.1914
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1914.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24  ▶ Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 77 (1,1-10)
1. Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за веру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапред записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вероваше; 6. и анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вечним под мраком, 7. као што Содом и Гомор, и градови око њих који се беху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим телом, стоје као пример, подвргнути осуди огња вечног. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом телу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: „Господ нека ти запрети!” 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)
39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови. 40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.\" 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се 42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!\" 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!\" 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!” 48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?” 49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?\" 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.\" И дохвативши се уха његовог, исцели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.” 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.\" 58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.\" А Петар рече: „Човече, нисам.\" 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.\" 60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.\" И одмах док он још говораше запева петао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.\" 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?\" 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.\" 70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?\" А он им рече: „Ви кажете да сам ја.\" 71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.\" 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
Охридски пролог
1. Свештеномученик Власије. Родом из области кападокијске. Богобојажљив и кротак из раног детињства. Због својих великих врлина изабран за епископа града Севастије. Беше Власије велико духовно и морално светило у том незнабожачком граду. У време тешког гоњења хришћана свети Власије храбраше своју паству и посећиваше мученике Христове у тамницама, међу којима нарочито истакнут беше славни Јевстратије. Када град Севастија оста сасвим без хришћана – једни изгибоше, други избегоше – тада се старац Власије повуче у планину Аргеос, и тамо се настани у једној пештери. Дивљи зверови познавши светог човека, прибише се око њега, и он их нежно миловаше. Но гонитељи нађоше светитеља у том скривеном месту и поведоше га на суд. Уз пут Власије исцели једнога дечка, коме беше застала кост у грлу; и на жалбу неке бедне удовице, да јој вук уграбио беше прасе, учини силом своје молитве, те јој вук врати прасе. Мрачне судије га жестоко мучише, бише и стругаше. Својом непоколебљивошћу у вери Христовој Власије обрати многе незнабошце у веру. Седам жена и два детета тамноваху заједно с њим. Жене бише најпре посечене, потом и дивни Власије са она два детета. Пострада и прослави се 316. године. Народ се моли светом Власију за напредак домаће стоке и за заштиту од зверова. На Западу пак моле му се још и против гушобоље.

2. Свети мученик Ђорђе Кратовац. Пореклом Србин, из града Кратова. Млади Ђорђе беше по занату кујунџија, а по срцу и души уверени и богомољни хришћанин. Тек му беше осамнаест година када га Турци хтедоше потурчити. Но Ђорђе оста у вери тврд као дијамант. Тада га Турци мучише многим љутим мукама, и најзад га спалише жива на ломачи. Пострада за лепу веру Христову 11. фебруара 1515. године у Софији, за време цара Селима и прослави се славом неувелом на небесима.

3. Света Теодора. Грчка царица, супруга злога цара Теофила иконоборца. По смрти Теофиловој Теодора се зацари са својим сином Михаилом III. Одмах успостави поштовање икона на сабору у Цариграду 842. године. Том приликом установљено је празновање победе Православља, које се до дана данашњега врши у прву недељу Часнога поста. Ова света, за Цркву заслужна жена, предаде душу своју Богу 11. фебруара 867. године. У то време потпуног торжества Православља над свима јересима буду, по Божјем дивном Промислу, послати свети Кирил и Методије међу Словене као мисионари хришћански.

Чему се ти тако клањаш, хришћанине мој,
Кад се клањаш иконама, хришћанине мој?
– Ja се клањам живом Богу, створитељу мом.
Клањам My се душом целом, срцем и умом.
Телесан сам, па не могу да га сагледам.
Зато лику Његовоме ја се поклањам.
Шта целиваш тако жарко, хришћанине мој.
Кад иконе ти целиваш, хришћанине мој?
– Ја целивам Христа Бога и Спаситеља,
Богомајку, хор ангела и светитеља.
Телесан сам. не могу да их се дотакнем,
Па ликове кад им љубим, срцем олакнем.

РАСУЂИВАЊЕ
Материја није зла сама по себи, како су учили неки хришћански јеретици (као манихејци) и неки философи. Не само није зла. није она ни једини проносилац зла, него колико она толико и дух. Сва твар материјална меланхолична је и страшљива због греха човекова, но није зла. Материја је трулежна, слаба и ништавна у сравњењу с бесмртним духом, али она није сама по себи зла. А да је зла. зар би Господ Христос установио Причешће од хлеба и вина, и зар би хлеб и вино назвао Својим телом и Својом крвљу? Да је материја сама по себи зла, како би се људи крштавали водом? Како би апостол Јаков наређивао, да се болесници помазују уљем? Како би освештана водица стајала ван кварежи и имала чудотворно дејство? Како би крст имао силу? Како би хаљина Христова пронела лековиту силу Спаситељеву, од које се исцелила жена крвоточна? Како би мошти светитељске и иконе толико чудодејствовале и толико добра спроводиле људима из царства благодати? Како би, дакле, могло добро доћи људима кроз зло? Не, не, материја никако није зла сама по себи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као доброг трговца, који је дошао у овај свет као на пазар да да и да узме и то:
1. да да труд Свој, и да прими многобројне плодове радости од тог труда,
2. да да Себе понизити, попљувати, ишамарати, изгребати, избости, распети, да би у Своју вечну славу увео војску својих верних,
3. да да тело Своје, да би избавио душе безбројне и безбројних.

БЕСЕДА
о расуђивању по телу и по духу

Ви судите по тијелу. (Јов. 8, 15)

Тако рече Господ Свезнајући злим Јеврејима – ви судите по тијелу. Јер они беху ухватили у прељуби једну жену и хтедоше је каменовати због тог телесног греха. Но Господ прозре у душу женину и виде да се она да још спасти и исправити, наведе ја на покајање и отпусти. Јер иако учини прељубу телом, ипак душа њена не беше сва прељубна. Прељубни грех фарисеји су ипак непрестано носили у срцу своме, но они су то вешто крили, и то нису осуђивали, а осуђивали су само и једино дело телесно код оних који се у томе ухвате.
Духовни људи суде по духу, а телесни по телу. И дан-данас Јевреји, кажњени и по целом свету расејани, никако не могу да се науче духовно мислити и судити, него увек још мисле и суде само телесно, само по спољашности, по одредбама закона писаног на хартији или у природи – тек никако по духу. Јер кад би се научили судити људе и дела по духу, они би одмах признали Господа Исуса као Месију и Спаситеља.
Чувајмо се ми хришћани да не судимо само по телу. Чувајмо се, да не будемо брзи осудити онога ко се због невештине омакне у недело, ни похвалити онога ко се вештином држи да се не омакне пред људима, а срцем је већ сав у понору греха. Чувајмо се од заблуде, да људе и природу судимо према чулним утисцима, и старајмо се да све духом просуђујемо духовно. Гле, ми смо деца духа и светлости, јер смо крштени.
Господе Исусе, Ти нас учи и руководи да не мислимо и не судимо по телу него по духу. Теби слава и хвала вавек. Амин



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024