Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 187 (8,16-24; 9,1-5)
16. А хвала Богу. који је дао такво старање за вас у срце Титово,17. да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно.18. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповедања јеванђеља.19. И не само то, него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашој жељи;20. чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога,21. јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима.22. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас.23. Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова.24. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас.1. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем;2. јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе.3. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих,4. да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале.5. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да пре оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.
