Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 98 (8,22-27) 22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. 23. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тела нашега. 24. Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада? 25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпљењем. 26. А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим. 27. А Онај што испитује срца, зна шта је жеља Духа, јер по вољи Божијој посредује за свете.
Јеванђеље Матеј, зачало 37. (10,23-31)
23. А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији. 24. Нема ученика изнад учитеља свога ни слуге изнад господара свога. 25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће пре домаће његове? 26. Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. 27. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова. 28. И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. 29. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. 30. А вама је и коса на глави сва избројана. 31. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
