Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 223 (3,8-21)
8. Мени, најмањему од свих светих, даде се ова благодат да благовестим међу незнабошцима неистраживо богатство Христово, 9. И да расветлим свима у чему је устројство тајне од вјечности сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа, 10. Да се кроз Цркву сада обзнани началствима и властима на небесима многострука мудрост Божија, 11. По вјечној намјери коју изврши у Христу Исусу Господу нашему, 12. У коме имамо слободу и приступ с поуздањем кроз вјеру у Њега. 13. Зато вас молим да не малакшете због невоља мојих за вас, које су слава ваша. 14. Ради тога преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, 15. Од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, 16. Да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутарњем човјеку, 17. Да се Христос вјером усели у срца ваша, 18. Да бисте, укорјењени и утемељени у љубави, могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, 19. И познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом. 20. А Ономе који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дјејствује у нама, 21. Њему нека је слава у Цркви у Христу Исусу кроз све нараштаје у векове векова. Амин.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Ако ви не опраштате другима сагрешења према вама, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша, рекао је Господ (Мк.11,26). Ко је тај што другима не опрашта? Праведник, или онај који себе сматра таквим? Ономе ко себе сматра праведником остаје само да суди о другима, да проналази приговоре и тражи казне за кривце. Ономе, пак, ко се oceћa грешним, зар је стало до других? Његов се језик неће покренути на осуђивање другог, нити на захтевање надокнаде од њега, будући да га његова властита савест непрестано изобличава и непрестано му прети праведним судом Божијим. Шта, зар је боље грешити него праведновати? Не, увек ревнуј за праведност, али при свој својој праведности сматрај себе непотребним слугом, и то не двосмислено (при чему би испред стајала мисао о непотребности, а позади се скривало осећање праведности), него уз потпуно свесно осећање личне грешности. Када дођеш до тог степена (што без труда неће бити могуће, будући да се он не стиче одједном), нећеш више тражити кажњавање брата, ма колико да ти сагреши, с обзиром да ће ти твоја савест говорити: „Заслужујеш не само то, него и много више“. И опростићеш. Опростивши, пак, и сам ћеш се удостојити опроштаја. И тако за читав живот: опроштај за опроштајем. Због тога ћеш и на Суду добити свеопроштај.
Повратак на Свето писмо
