МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице пете по Васкрсу - О слепом
11.05.1896
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1896.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11  ▶ Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 64 (20,11-18)
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб 12. И виде два анђела у белим хаљинама где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. 13. И они јој рекоше: „Жено, што плачеш?“ Рече им: „Зато што узеше Господа мог, и не знам где га положише.“ 14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. 15. Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?“ Она, мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети.“ 16. Исус јој рече: „Марија!“ Она, окренувши се, рече му: „Равуни“, што ће рећи: „Учитељу!“ 17. Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу свом; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем.“ 18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 38 (16,16-34)
16. Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. 17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења." 18. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње!" И изиђе у тај час. 19. А када видеше њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. 20. И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, 21. И проповедају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани." 22. И слеже се народ на њих, и војводе им раздреше хаљине, и заповедише да их шибају. 23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24. Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. 26. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су сужњи побегли. 28. А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овде!" 29. А он заискавши светиљку улете и дрхтећи паде пред Павла и Силу; 30. И извевши их напоље рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?" 31. А они рекоше: „Веруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој." 32. И говораху му реч Господњу, и свима у дому његову. 33. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. 34. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога.
Јеванђеље Јован, зачало 34 (9,1-38)
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?“ 3. Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. 5. Док сам у свету, светлост сам свету.“ 6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. 7. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској“, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?“ 9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.“ 10. Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?“ 11. Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.“ 12. Тада му рекоше: „Гдје је он?“ Рече: „Не знам.“ 13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. 14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. 15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.“ 16. Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.“ Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?“ И наста раздор међу њима. 17. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?“ А он рече: „Пророк је.“ 18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, 19. и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?“ 20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; 21. а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.“ 22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. 23. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.“ 24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.“ 25. А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам - да ја бех слеп, и сада видим.“ 26. Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?“ 27. Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?“ 28. Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. 29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.“ 30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?“ И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?“ 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.“ 38. А он рече: „Верујем, Господе!“ И поклони му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. апостоли Јасон и Сосипатер, и Керкира девица. Прва двојица беху од Седамдесет апостола, а последња беше кћи некога цара са острва Крфа. Јасона и Сосипатра спомиње апостол Павле (Рим. 16, 21) и назива их рођацима својим. Јасон је био родом из Тарса као и сам апостол Павле, а Сосипатер из Ахаје. Први беше постављен од апостола за епископа Тарсијског, а други за епископа Иконијског. Путујући и проповедајући Јеванђеље, ова два апостола стигоше на острво Крф, где успеше да саграде цркву у име св. Стефана првомученика и да придобију неке незнабошце за Цркву. Цар тога острва баци их у тамницу, где беху затворени 7 разбојника: Саторније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Ову седморицу апостоли преведоше у веру Христову и од вукова направише јагањце. Чувши цар за то, нареди да се та седморица уморе смрћу у врелој смоли. И тако они примише венац мученички. Када потом цар истјазаваше апостоле, кћи његова девица Керкира гледаше с прозора муке Божјих људи, па сазнавши због чега их муче, и сама се огласи хришћанком и раздаде све своје наките сиромасима. Разгневи се цар на кћер своју, и затвори је у нарочиту тамницу, па пошто не успе да је тиме одврати од Христа, нареди те запалише тамницу. Тамница изгори, но девица оста жива. Видећи то чудо, многи се народ крсти. Разјарени цар тада нареди те му кћер привежу за дрво и стрелама је убију. Они који повероваше у Христа побегоше од страшнога цара на оближње острво и скрише се. Цар пође лађом да их похвата, но лађа потоне у мору, и тако нечестиви погибе као негда фараон. Нови цар прими веру Христову, крсти се и доби име Севастијан. Јасон и Сосипатер слободно проповедаху Јеванђеље и утврђиваху Цркву Божју на Крфу до дубоке старости, и ту скончаше земни живот свој, и преселише се у дворе Господње.

2. Св. муч. Максим, Дада и Квинтилијан. Пострадали у време Диоклецијана. Беху суђени и мучени од војводе Тарквинија. После тамновања и мучења посечени мачем.

3. Св. муч. Тибал. Словенин из Паноније. У време Диоклецијана беше страшно мучен за веру Христову, и пострада у месту Цибалу.

Девица Керкира, и нежна и чиста,
Из царскога двора чу за име Христа,
И то свето име срцем јој завлада,
Те готова беше за њег’ да пострада.
Отац ћерку учи, но како? и чему?
– Бог је један, оче, поклони се Њему!
Његова је љубав кроз Христа јављена,
Том љубављу сад сам и ја ујазвљена.
Ја не жалим себе, нит’ се мука бојим,
Ти што хоћеш чини, ја пред Богом стојим. –
У пламену стоји Керкира девица,
Тиха, кротка, светла, као голубица.
Црвен пламен букти, сва тамница пуца,
Керкирино срце небојазно куца,
У срцу се гнезди молитва и нада,
Тиме она огањ не огањ њу свлада,
Устрељена дева љубављу божанском,
Растави се лако с таштином земаљском,
Тело јој разнеше смртоносне стреле…
Господ прими душу девице свецеле.

РАСУЂИВАЊЕ
Тајна нашег спасења закључује се у појави Бога међу људима у телу људском. Св. Мелитон Сардијски пише: „Дела Христова после крштења показала су и доказала свету, да је у телу Његовом скривано Божанство. Будући Богом Он је био и савршеним човеком. Он нам је јавио два Своја јестества: Божанство чудесима, учињеним кроз три године после крштења, и Човечанство кроз оних 30 година, када је немоћ телесна скривала знаке Његовог Божанства, мада је Он био истински предвечним Богом.“ – Начин сједињења Божанства с Човечанством тешко је појмљив, но догађај појаве Бога као човека међу људима савршено је појмљив из појма о љубави Божјој према људима. Ни свет као догађај није више појмљив – може се рећи да је чак и мање појмљив – него догађај над догађајима: ваплоћење Бога.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:
1. како Он изводи ученике Своје на брдо према Витанији;
2. како Он уздигнутим рукама благосиља ученике;

БЕСЕДА
о тражењу лица Господњега

Тражим лице твоје Господе! – Покажи
свијетло лице твоје слуги својему! (Пс. 4,7; 31,16)

Цар Давид тражаше оно што прости рибари добише нетражено. Цар се превијаше у мраку чезнући да види светло лице Господње, које се показа простим рибарима у свом сјају своме. Цар Давид припадаше времену чекања, а ученици времену испуњења. Тамо је само наговештај доласка Господњег, овде долазак. Тамо слутња и маштања о лицу Господњем, овде сјај и красота самога тога лица. Сјајно беше лице Господње и пре васкрсења, а колико тек сјајније по васкрсењу! Неугасиви пламен Божанства скриваше се иза иконе тела Његовог, и сијаше кроз ту телесну икону. И ученици Га гледаху нетремице, и радоваху се срцем. Четрдесет дана гледаху прослављено тело Његово; и радоваху се срцем!
О браћо моја, потражимо и ми сјајно лице Господње, да би осетили насладу којом се ангели небески опијају. Ако га будемо с чежњом тражили у овоме животу, видећемо га бар у оном; но ако га не тражимо у овом животу, нећемо га видети ни у овом ни у оном. Чезнимо, браћо, за лицем Христовим! Свака Његова реч показује нам једну црту лица Његовог. Сваки Његов апостол показује нам понеку особину лица Његовог. Свако Његово дело показује нам неку црту лица Његовог. Сваки Његов светитељ показује нам понеки зрак светлог лица Његовог. Са чежњом, браћо, испитујмо лице Господње. Састављајмо зрак са зраком, док се не покаже цело сунце. Угнездимо то Сунце у дубину срца свога, да изнутра обасја дворе наше телесне. Тај неисказано слатки виноград усадимо у срце своје, да би окусили оно бесмртно пиће, којим се ангели опијају.
О Господе светлоносни, покажи светло лице Твоје слугама Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024