Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 1896.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	Среда
19	Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота
29	▶ Недеља
30	Понедељак
31	Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 333 (12,28-29; 13,1-8)

28. Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом. 29. Јер Бог наш је огањ који спаљује. 1. Братољубље нека остане. 2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле. 3. Сећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу. 4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог. 5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: „Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити.” 6. Тако да можемо смело говорити: „Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човек?” 7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. 8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.

Јеванђеље Јован, зачало 39 (11,1-45)
1. Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. 2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, беше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом, 3. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” 4. А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Бож и прослави кроз њу.” 5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. 6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на месту где беше. 7. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.” 8. Рекоше му ученици: „Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?” 9. Исус одговори: „Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света; 10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у њему. 11. Ово каза, и потом им рече: „Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.” 12. Онда рекоше ученици његови: „Господе, ако је заспао, устаће.” 13. А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. 14. Тада им Исус рече отворено: „Лазар умре. 15. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него хајдемо њему.” 16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.” 17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. 18. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. 19. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. 20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. 21. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. 22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” 23. Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” 24. Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” 25. Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. 26. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” 27. Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” 28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” 29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. 30. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. 31. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. 32. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. 33. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, 34. и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” 35. Исусу ударише сузе. 36. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” 37. А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” 38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. 39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” 40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? 41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! 42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” 43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” 44. И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” 45. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети апостол Аристовул. Свети апостол Аристовул, један од Седамдесет апостола. Беше брат апостола Варнаве, и рођен на Кипру. Последоваше апостолу Павлу, који га и помиње у посланици Римљанима (Рм 16, 10). Када велики апостол Павле постављаше многе епископе за разне крајеве света, тада постави и овога Аристовула за епископа британскога (енглеског). У Британији беху народи дивљи, неверни и опаки, и Аристовул претрпе међу њима неописане муке, беде и пакости. Удараху га без милости, вукући по улицама, ругаху му се и подсмеваху. Но на крају овај свети муж дође до успеха силом благодати Божје. Просвети народе, крсти их у име Христа Господа, цркве погради, свештенике и ђаконе посвети, и најзад, тамо у миру сконча и оде у царство Господа, коме је верно послужио.

2. Свети мученик Савин. Мисирац из града Хермопоља, и старешина томе граду. У време једног гоњења хришћана он се удаљи у неку планину са многим другим хришћанима, и затвори се у једну колибу где провођаше време у посту и молитви. Но проказа га неки просјак, који му је храну доносио и коме је Савин велика добра учинио. Као Јуда Христа, тако и овај бедник за новац (за два златника) издаде свога добротвора. Савин, са још шесторицом, би ухваћен од војника, везан и на суд отеран. После големих мука би бачен у реку Нил где предаде дух свој Богу 287. године.

3. Свештеномученик Трофин и Тал. Браћа рођена, из Сирије. Јавно и слободно проповедаху Христа и изобличаваху глупости јелинско-римске. Разјарени незнабошци решише да их побију камењем. Но када бацаху камење на ту свету браћу, камење се повраћаше и удараше на саме нападаче, а браћа осташе неповређена. После их обојицу на крст распеше. Са крстова својих браћа поучаваху и храбраху хришћане који стајаху унаоколо ожалошћени. И после мука предадоше дух свој Господу, коме осташе верни до краја. Чесно пострадаше 300. године у граду Вофору.

Два брата рођена Духом запојена.
Вером осветљена и препорођена,
Та два брата света на крст разапета
Световаху масу правоверног света:
– O браћо, што на нас одоздо смотрите,
Ви због наших мука горко не плачите!
Подвигоположник Христос, наш Спаситељ,
Због оваквих мука поста Искупитељ,
Искупитељ свега рода човечјега.
Ми се спасавамо слушајући Њега.
Он послуша Оца и на земљу сиђе,
Страда и васкрсе, на небо узиђе.
Ми Њега слушамо, и муке сносимо.
У Његово царство кроз муке ходимо.
He бојте се, браћо, ни огња ни мача,
Христова је правда од свег света јача.
He бојте се, браћо, себе не жалите,
Због вечног спасења себе с’ одреците.
Све су муке мале, ништавне и сносне,
Спрам награде рајске, вечне и поносне.
Свет је лажна маска и глупа клапњава,
Вечност – то je наша домовина права.
Дајте свет онима што лаж света љубе,
И због лажи живот и истину губе.
Ви хватајте бисер изнад светског кала –
Послушајте браћу, Трофима и Тала!

РАСУЂИВАЊЕ
Ако мислено испунимо закон Божји, лако ћемо га испунити чувствено. То јест: ако не погрешимо мислима, још лакше нећемо погрешити ни делима. Или још: ако је срце наше уз Бога, и језик и руке и ноге и цело тело не може бити против Бога. Срце, срце, – срце приуготови за Бога, њега посвети и поклони Богу, у њему испуни закон Божји, њега распламти љубављу к Богу, њиме се сједини с Богом – остало ће све следовати и управљати се према срцу. Не управља точком онај ко држи паоц од точка, него онај ко држи осовину од точка. Срце је осовина бића нашег. Говорећи о заповестима Божјим преподобни Исихије вели: „Ако будеш себе принуђавао да их мислено испуниш, то ћеш ретко имати потребу да се мучиш око њиховог чувственог испуњавања.“ Тј. ако си срцем, као осовином, навио себе ка Богу, точкови ће лако и угодно ићи за осовином, односно цео човек за срцем. Закон Твој је у срцу моме (Пс. 39,9), говори премудри Давид.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како корача под крстом ка Голготи и то:
1. како трпељиво и ћутљиво носи крст Свој,
2. како потом скидоше с Њега крст и дадоше Симону из Кирине, те овај носаше крст корачајући за Христом,
3. како се Он обазре на жене јерусалимске које плакаху и рече им: кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом, објављујући овим Своју победу и пораз Својих убица.

БЕСЕДА
о срамоти Христовој као богатству

Вјером Мојсије … држаше срамоту Христову за веће богатство
од свега блага мисирскога; јер гледаше на плату. (Јевр. 11, 26)

Не хте Мојсеј да остане у двору фараоновом, нити да се назове посинак фараонов. Више вољаше страдати с народом Божијим него ли имати земаљску сладост гријеха. Како различити беху од Мојсеја потомци његови, који из фараонских разлога осудише Цара славе на смрт! Сви ови више би волели једну годину проживети у трулежном двору фараоновом него ли с Богом путовати 40 година по пустињи. А Мојсеј је оставио све почасти, све богатство, све ласке, које је само богати Мисир, и то још на двору царском, могао дати, па је на заповест Божју кренуо кроз гладну и жедну пустињу с вером да иза пустиње постоји земља обећана. То и значи држати срамоту Христову изнад свакога блага мисирскога.
Срамота Христова јесте оно чега се светски људи, са силним запахом земље, стиде код Христа. А то је Христова беда на земљи, његов пост, бдење, молитва, потуцање без крова, осуда, понижење, срамна смрт. Ту срамоту Христову ценили су апостоли, а после њих и сви многобројни светитељи, за веће богатство од свих блага васионских, јер је Господ васкрсао после ове срамоте, и отворио двер небесну, и показао рајску земљу обећану, у коју је Он повео човечанство путем Своје срамоте, или пустињом Свога страдања.

Повратак на Свето писмо