Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 80 (1,18-27) 18. Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. 20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудеше у својим умовањима, и потамне неразумно срце њихово; 22. говорећи да су мудри, полудеше! 23. И заменише славу бесмртнога Бога подобијем смртног човека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца. 24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте телеса њихова међу њима самима; 25. који заменише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин. 26. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, 27. а исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду.
Јеванђеље Матеј, зачало 12 (5,20-26)
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско. 21. Чули сте како је казано старима: „Не убиј“, јер ко убије, биће крив суду. 22. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме. 23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, 24. остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. 25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. 26. Заиста ти кажем: „Нећеш изаћи оданде док не даш до последњег новчића.“
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско (Мт.5,20). Обележје књижевника јесте знање закона без бриге о животу по закону. Обележје фарисеја јесте исправност спољашњег понашања без посебне бриге о исправности осећања и помисли. И једно и друго стање нарави осуђени су на лишавање Царства небеског. Узми одатле за себе потребну поуку. Труди се на упознавању јеванђелског закона, али са намером да са сазнањем ускладиш и живот. У понашању се труди да будеш исправан, али пази и на унутрашња чула и помисли и расположења. Сазнавши потребно, немој се заустављати на знању него иди даље и направи закључак на шта те знање у поједином случају обавезује. Затим се неодложно потруди да неопходно испуниш. У свом понашању пази да не иду осећања и расположења за спољашњим делима, него да спољашња дела буду изазвана осећањима и расположењима, и да буду њихов тачни израз. Потрудивши се на тај начин, бићеш виши од књижевника и фарисеја и врата Царства неће бити затворена пред тобом.
Повратак на Свето писмо
