1.
Св. муч. Харитина. Као сироче у детињству би посвојена од некога угледна човека и хришћанина Клаудија, који је васпита као своју рођену кћер. Харитина беше кротка, смерна, послушна и ћутљива. Учаше се закону Божјем дан и ноћ, и завешта се проживети век у девству као права невеста Христова. Но како Харитина и друге обраћаше вери Христовој, чу за њу намесник цара Диоклецијана, неки Дометијан, и посла војнике, те је узеше од њенога поочима и изведоше пред суд. Упита је судија: „истина ли је, девојко, да си хришћанка, и да и друге обмањујеш приводећи их тој нечестивој вери?“ Одговори Харитина храбро: „истина је, да сам хришћанка, а лаж је, да друге обмањујем, него заблуделе изводим на пут истине приводећи их Христу мојему“. Зли судија нареди, те јој косу ошишаше и жар на главу посуше. Но Божјом силом девица би сачувана. Бацише је у море, но Бог је избави из мора. Везаше је за точак и почеше окретати, али ангел Божји устави точак и Харитина оста неповређена. Тада пакосни судија посла неке развратне младиће, да је оскврне. Страхујући од бешчешћа св. Харитина помоли се Богу, да јој прими душу пре него би они развратници оскврнили њено тело девојачко. И док се клечећи мољаше Богу, изиђе душа из ње и пресели се у бесмртно царство Христово.
2.
Свешт. муч. Дионисије еп. Александријски. Рођен у Александрији од знаменитих незнабожачких родитеља и васпитан на грчкој философији, по том и код Оригена. Као младић прочита посланице апостола Павла, поверова у Христа и крсти се од Димитрија тадашњег епископа у Александрији. 247. год. постане епископ у истом том граду и послужи Богу и народу Божјем као прави пастир, и то под врло мучним околностима. Споља црква беше гоњена од незнабожаца, а унутра раздирана од јеретика. При том још удари чума, која сатираше људе кроз неколико година. Три године проживе ван Александрије, склоњен верним, да не би пре времена погинуо. За те три године он је писао многе посланице и друге саставе пастви својој, поучавајући је и храбрећи у држању Православља. Међу његовим списима налазе се и неколики канони, које је црква прихватила. Исто тако и његово писмо против Новацијана сматра се канонским писмом. Управљао црквом 17 година и упокојио се 265. год.
3.
Преп. Евдоким Ватопедски. Године 1841. када су у Ватопеду оправљали костурницу, нађу мајстори мошти некога човека у ставу клечећем и са иконом Пресвете Богородице на прсима у рукама. Необично диван мирис разлио се од тих моштију. Не знајући ни ко је био тај свети муж ни кад је живео монаси му даду име Евдоким, и мошти његове пренесу у цркву, где и данас стоје. Од тих моштију догодила су се многа чудесна исцелења. На сребрном ковчежићу и сад стоје изрезане речи: „овај ковчежић изради за чесну главу св. Евдокима монах Гаврил, кога је овај светитељ исцелио од тешке болести“.
4.
Преп. Дамјан, Јеремија и Матеј. Печерски прозорљивци и чудотворци. Сви из XI столећа.
Намучена Харитина,
крв је облила,
На коленах Свевишњега
Бога молила:
– О Свевишњи, Свемилосни
Створитељу мој,
Међу Твоје мученике
и мене уброј!
Ти на крсту, слатки Христе,
за ме пострада,
И ја желим пострадати
за Тебе сада.
Буди близу, Спаситељу,
Твоје невесте,
Одбрани је, да је злице
не обешчесте!
Боље да ми огњем љутим
тело сагору,
Боље да га и потопе
у сињем мору
Него да ме поругају
делом срамотним
Пред небесним ангелима
светим правотним.
По молитви Харитини
Господ учини
И одмах јој душу узе
и у Рај прими.
РАСУЂИВАЊЕ
Кадгод људи улажу велики труд у тражењу истине, и кад ништа друго не претпостављају истини, Бог им Својим лаким начинима излази у сусрет. То нам показује и живот св. Дионисија Александријског. Још као младић и незнабожац Дионисије је читао сву грчку књижевност, да би дошао до истине. Па кад тим није био задовољан он је почео читати све што би му до руку дошло. Једнога дана, по Божјем Промислу, срете га једна сиромашна жена и понуди му на продају неколике посланице апостола Павла, руком исписане у свескама. Дионисије радо купи, и прочита. То га толико освоји, да он опет нађе ону жену и упита је, да ли има још таквих списа да се добије. Жена га упути свештенику хришћанском, и овај му даде све посланице Павлове. Прочитавши све пажљиво Дионисије поверова у Христа и крсти се без икаква оклевања. – Други случај. У месту Арсиноју распростре се јерес хилиаста, који погрешно учаху, да ће Христос ускоро доћи и основати на земљи царство земаљско, које ће трајати хиљаду година. На челу те јереси беше неки Коракион. Потруди се св. Дионисије и оде у Арсиној, да разувери хилиасте и спречи ширење те јереси међу вернима. На великом скупу и хилиаста и православних Дионисије се препирао са Коракионом и осталим вођама хилиазма. Три пуна дана трајала је та препирка. Толику ревност показиваху древни хришћани у испитивању истине! И Бог благослови труд њихов и ревност њихову због молитава св. Дионисија. На крају препирке Коракион са свима хилиастима одбаци погрешно учење своје и прими православно учење св. Дионисија.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам покајање цара Манасије и опроштај Божји (II Днев. 33), и то:
1. како Манасија живећи као роб у туђини увиде грех свој и покаја се, и помоли се Богу за опроштај;
2. како му Бог опрости и ослободи га ропства;
3. како по том Манасија до смрти чињаше што је право пред Господом, и мирно царова.
БЕСЕДА
о благу јављеном
Многи говоре: ко ће нам јавити блага? (Пс. 4, 7)
Колико је благо Бог, браћо моја. Каква реч може исказати то благо? Велико је благо царство небеско, са ангелима пламеним, са светитељима дивним, са Рајем сладостним. Ко може описати то благо? Велико је благо живот бесмртни у близини Бога и ангела Божјих, у друштву светитеља и праведника. Велико је благо сусрет са својим сродницима и пријатељима у небеском свету, са родитељима својим, са децом својом, са најмиљенијим својим, који су нас одласком својим оставили у тузи и жалости. Ко ће нам јавити сва та блага? питали су се многи у време цара Давида, а питају се и данас. Ко ће нам јавити, па да верујемо и да се надамо? Нама хришћанима та су блага јављена, и ми не очекујемо више, да нам их неко други јави осим Господа Христа, истинитог сведока свих тих блага, истинитог сведока и господара, браћо, свих тих блага. Та блага јављао је милосрдни Господ и пре свог доласка на земљу пророцима Својим избраним. Зато пророк Давид и говори Богу: знаменова се на нас светлост лица твојега Господе. То је одговор онима, који питају: ко ће нам јавити блага? Сам Бог јавио је та блага. Светлост лица Господњега знаменова се на нас, то јест уписа се, уреза се, у срца наша, и у тој светлости ми познајемо сва она блага, која само небо може дати. Има ли лека, браћо, онима који чуше за долазак Христов на земљу, па ипак питају: ко ће нам јавити блага? Ако Христос није јавио и објавио сва та блага Својим светлим рођењем, Својим светлим чудесима, Својим светлим васкрсењем, Својом светлом црквом, ваистину земља црна неће јавити, јер не може; људи неће јавити, јер не знају. Има, има лека за свакога, чак и за најокорелијег неверника, има лека све до часа смртнога. Тај лек је у покајању од злобе своје, у очишћењу срца свога, у испуњењу заповести Христових. Здрави могу видети светлост лица Господњега а не болесни душом, нечисти срцем и криви умом.
О Господе Боже наш, светлости ангелима и људима, помози нам да гресима не потамнимо светлост, коју си нам дао, и у којој видимо блага небеска. Не лиши нас, многомилостиви, тих блага. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо
