Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 180 (5,15-21)
15. И Он за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре, и васкрсе. 16. Зато ми од сада никога не знамо по телу; а ако и познасмо Христа по телу, но сада га више не познајемо. 17. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде. 18. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења, 19. jер Бог беше у Христу који помири свет са собом, не урачунавши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења. 20. Уместо Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: „Молимо у име Христово - помирите се са Богом. 21. Јер Њега, који није знао греха, учини грехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је говорио у капернаумској синагоги и сви су се дивили Његовом учењу: Јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници (Мк.1,22). Та власт није у наредбеном тону, негo у сили утицаја на душе и срца. Његова реч је улазила унутра и везивала људске савести, указујући им да је све онако како говори. Таква је увек реч која је проникнута Божанском силом, реч од Духа или помазана реч. Таква је она била и код светих апостола, и после њих, код свих утицајних учитеља који нису говорили од учености, него од саопштавања Духа. То је дар Божији који се стекао не толико трудом у испитивању истине, колико срцем и животом у истини. Ту реч постаје проникнута убедљивошћу, будући да прелази од срца ка срцу. Ту се налази власт речи над душама. Књижевницима који говоре и пишу о ономе што су научили, не даје се таква сила, будући да говоре из главе и у главе пресипају своје умотворине. Међутим, није живот у глави, него само врх његов. Живот је у срцу. Само оно што из срца излази може утицати на ток живота.
Повратак на Свето писмо
