МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 14. по Духовима
Субота 14. по Духовима
02.09.1877
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 1877.
1   Субота
2  ▶ Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 130 (4,1-5)
1. Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих. 2. А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе веран. 3. А ја најмање марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим. 4. Јер не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ. 5. Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 93. (23,1-12)
1. Тада Исус рече народу и ученицима својим 2. говорећи: „На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по делима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе, 4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну. 5. А сва дела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. 6. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. 7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: „Учитељу!” 8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. 9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. 10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. 11. А највећи између вас да вам буде слуга. 12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. пророк Самуил. Петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил имаше у 12 години истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса. То откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када весник саопшти ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98. години старости. А то се исто деси и са снахом његовом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Филистејцима. После тога рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, којима служаше, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божјом смете их и поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Видећи га остарела народ му рече, да им постави цара на место себе. Узалуд Самуил одвраћаше народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, – народ оста при свом тражењу. И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул цароваше кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности, па нареди Самуилу, те помаза Давида Јесејева за цара место Саула. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.

2. Свешт. муч. Филип еп. Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом. Према свему изгледа да су били Словени. Служили Богу у Тракији, и тамо прво предани мукама за Христа. Када незнабошци јурнуше да запале цркву хришћанску, храбри Филип рече старешини њиховом: „мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима“. Храм буде разорен, све књиге спаљене, а свештеници ови одведени у Једрене, где после тамновања и мука буду бачени полусажежени у реку Марицу. Још 38 хришћана скончаше с њима мученички. Мисли се да су пострадали у време Диоклецијаново.

Самуил праведни, слуга живог Бога,
Судија вољени од народа свога,
Он Бога штоваше, Бога изнад свега,
Воља Божја беше заповест за њега,
Он народну вољу Божјом исправљаше
И народне грехе пред Богом кајаше.
Свештеник, и пророк, и судија прави,
Тројако Господа Самуил прослави.
Сваким својим словом, сваким својим делом,
Трудом, и молитвом, и жртвом и јелом,
Целим бићем својим он Богу послужи,
Владарима земним овај пример пружи:
Свом народу нико ползовати неће,
Ко се од закона Божијег окреће
Ко себе и народ слуша, а не Бога,
У дно ће понора пасти безданога.
К’о што Саул паде, и други уз њега.
Сви саучесници греха народњега.
Само роб Божији владар може бити
И народу своме трајно користити
То Самуил учи и делом и речи,
Кроз векове многе то учење јечи.

РАСУЂИВАЊЕ
Покај се пре него што смрт затвори врата твога живота и отвори врата Суда. Покај се пре смрти, а пошто не знаш час смрти, то покај се данас и сад, и престани понављати грех свој. Овако се моли Богу св. Јефрем Сирин:
Пре него ли се точак времена заустави у моме животу, – помилуј ме.
Пре него ли дуне ветар смрти, и на телу моме појаве се болести, весници смрти, – помилуј ме.
Пре неголи величанствено сунце на висини помркне за мене, – помилуј ме; и нека сијне за мене светлост Твоја свише и растера страшну таму ума мојега.
Пре него се земља врати у земљу и постане трулеж, и пре пропасти свих црта красоте њене – помилуј.
Пре неголи греси моји предваре ме на Суду и посраме пред Судијом, – помилуј, Господе, испуњени благошћу.
Пре него воинства изађу, претходећи Сину Цареву, да саберу бедни род наш пред престо Судије, – помилуј.
Пре неголи зазвучи глас трубе пред пришествијем Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш Исусе.
Пре неголи закључаш двер Твоју преда мном, Сине Божји, и пре него ја постанем храном неугасивог огња геенског, – помилуј ме.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну победу Давидову над Голијатом (I Сам. 17), и то:
1. како Голијат, страшан телом, оклопом и оружјем, пркосаше свој војсци Израиљској;
2. како Давид, с надом у Бога, пође с праћком и каменчићима, и уби Голијата;
3. како Давид победи јер вероваше да је то рат Господњи, рат верних против неверних.

БЕСЕДА
о обраћању Мисира ка Господу

И биће познат Господ Мисирцима,
и познаће Мисирци Господа у то вријеме,
и служиће му жртвама и дарима,
и завјетоваће завјете Господу и извршиваће. (Иса. 19, 21)

О како је променљиво срце човечје! Но од свих промена његових једна је срамнија од најсрамнијих, а то је: када верни постане неверни. И од свих промена његових једна је славнија од најславнијих, а то је: када се неверни обрати и постане верни. Она прва промена десила се са Израиљцима, који убише Христа; ова друга десила се са Мисирцима, који повероваше у Христа. Некад је Мисир био главни гонилац верујућих у једнога живога Бога, јер некада су Мисирци имали многе мртве богове, идоле и ствари, којима су се клањали, басне и гатарије, којима су се заваравали. Али гле, шта пророк прориче! Какво дивно виђење! Мисирци ће познати Господа јединога и живога у то време, када Господ у телу јави се међу људима. Идоли ће бити разорени, храмови демонима и животињама оборени, олтар Богу живоме и јединоме утврђен, жртвеник уздигнут. Приносиће се жртва бескрвна, место крвне, словесна место бесловесне. Стотине хиљада инока узимаће на се завете сиромаштва, послушности и поста из љубави према Господу. Највећи подвижници јавиће се у том негда мрачном Мисиру; најхрабрији мученици за Христа Господа; најпросвећенији умови; најпрозорљивији чудотворци.
О какво дивно виђење! И како је дивно остварење тога виђења! Св. Златоуст пише: „ни сунце са множином својих звезда није толико сјајно колико пустиња Мисирска са својим иноцима“. Све се остварило у истини што је провидео и прорекао Исаија, син Амосов, пророк видовити и истинити.
О Господе благосрдни, који си се смиловао Мисиру, негдашњем гонитељу верних Твојих, и просветио га светлошћу истине, просвети и нас, и укрепи нас благодаћу Духа Твог Светог и примером великих Мисираца хришћана. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024