МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 27. по Духовима - Светих Праотаца
Понедељак 27. по Духовима
21.12.1869
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1869.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21  ▶ Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 285 (5,1-10)
1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу; 2. старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти. 3. Удовице поштуј, које су праве удовице. 4. Ако ли која удовица има децу или унучад, нека се уче најпре свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом. 5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан. 6. А она која се одала насладама, жива је умрла. 7. И ово заповедај, да буду без мане. 8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вере и гори је од неверника. 9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа, 10. осведочена у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом.
Јеванђеље Лука, зачало 86. (17,10-25)
10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: 'Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.'” 11. И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје. 12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, 13. и подигоше глас говорећи: „Исусе, Учитељу, помилуј нас!” 14. И видевши их, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И догоди се, док одлажаху, да се очистише. 15. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. 16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин. 17. А Исус одговарајући рече: „Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица?” 18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? 19. И рече му: „Устани и иди; вера твоја спасла те је.” 20. А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: „Царство Божије не долази на видљив начин. 21. Нити ће се рећи: ’Ево га овде’, или: ’Ено га онде;’ јер гле, Царство Божије унутра је у вама.” 22. А ученицима рече: „Доћи ће дани када ћете зажелети да видите један од дана Сина Човечијега, и нећете видети. 23. И рећи ће вам: ’Ево га овде, или: ено га онде;’ али не одлазите нити тамо јурите! 24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човечији у Дан свој. 25. Али му најпре треба много пострадати, и одбачен бити од рода овога.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Патапије. Рођен и васпитан у вери и страху Божјем у граду Тиви Мисирској од родитеља благоверних. Рано увиде и презре сујету овога света и удаљи се у пустињу Мисирску, где се предаде подвигу очишћења срца свога од свих светских жеља и помисли ради љубави Божје. Но када се добродетељ његова прочу међу људима, почеше му људи доходити и од њега утољења својим мукама искати. Бојећи се славе људске, која ум људски помрачава и од Бога одваја, Патапије побеже из те пустиње у Цариград. Јер, мишљаше овај чудни светитељ, да ће се можда лакше скрити од људи међу људима у граду неголи у пустињи. Близу цркве Влахерне у Цариграду направи себи колибу, и ту, затворен и непознат, настави свој прекинути испоснички подвиг. Но светлост се не да скрити. Неки дечко, слеп од рођења, вођен Промислом Божјим, дође светом Патапију и замоли га за молитву Богу, да би прогледао и видео твар Божју, те још већма Бога прославио. Смиловао се Патапије на страдалника, помоли се Богу и дечко прогледа. То чудо откри богоугодника целој престоници, и људи поврвеше њему за лек, утеху или поуку. Једног знаменитог човека исцели Патапије од водене болести прекрстивши га крстом и помазавши га јелејем. Једнога младића ослободи од духа нечиста, који га љуто мучаше, ослободи га направивши знак крста руком по ваздуху. И изађе зли дух из створења Божјег као дим, с криком великим. Жену неку, која имаше рану на грудима, испуњену црвима, прекрсти и учини здравом. И многа друга чудеса пројави свети Патапије све молитвом, именом Христовим и крсним знамењем. У старости дубокој упокоји се и пређе у Царство небеско, у VII веку.

2. Свети апостоли Состен, Аполос, Тихик, Епафродит, Онисифор, Кифа и Кесар. Сви они празнују се 4. јануара са осталим мањим апостолима. Посебно празнује се свети Аполос 10. септембра, Онисифор 7. септембра, Кифа и Кесар 30. марта. Свети Состен би епископ у Кесарији. Тихик – његов наследник на истом месту, Епафродит у Адријанији Памфилијској, Кифа у Иконији а Кесар у Корони Пелопонеској. Сви с пламеном љубављу проповедаху Јеванђеље Христово и за Његово свето име муке претрпеше и у царство вечне радости пређоше.

3. Свети мученици у Африци. Пострадали од јеретика аријеваца у време владе краља вандалскога Гунерика или Гензерика (477-484) за истину вере православне. Два свештеника сажежена, шездесеторици језици одрезани, три стотине мирјана посечени. Сви пострадаше, али смрћу својом лаж победише. Православље утврдише и нама га чиста и светла оставише. Господ их увенча венцем славе у царству Свом бесмртном.

Патапије, сличан морепловцу,
Што на бури упире погледе
Где ћe видет светлост пристаништа
Из овога света сујетнога,
Узбурканог ветровима страсти,
Помраченог тминама сујете;
У небеса поглед упираше –
Патапије, сличан морепловцу.
Дух је око за виђење неба
И чудесног света небескога,
Дух истинит у срцу чистоме.
Патапије дух управи Богу,
Срце оми умилним сузама,
a напрегнут светлост ишчекује,
Светлост неба, тихог пристаништа
Патапије, сличан морепловцу.
Који тражи, онај и налази,
Који куца, оном се отвара,
Бог милосни љуби светитеље,
Царства Божјег жедне искатеље.
Патапијев поглед уловио,
И небеску светлост му открио,
Патапије виде – заплакао,
Божју светлост сузам’ разгорео
Док доплови к тихом пристаништу.
Траг му оста дивним путоказом
Путницима на пучини света.

РАСУЂИВАЊЕ
Ko сe потпуно Богу преда, тога Бог руководи на спасење његово и на корист многих других. Св. Николај, предан вољи Божјој, побеже од сујетне славе људске из свога града Патаре и дође у град Мир Ликијски, где нити он кога, нити њега ко познаваше. Без икаквих средстава – јер иако беше богат, од куће он беше оставио све – без познанства и без плана он хођаше као непознат по граду, очекујући да Бог управи стопе његове. У то време умре Јован, архиепископ тога града, и сабрани сабор за избор новога архиепископа не могаше се сложити ни на једној личности кандидованој. Најзад се чланови сабора решише, да посте и Богу се моле, да би Бог указао на некога ко је најдостојнији тога звања. И Бог послуша молитву слугу Својих и откри им најдостојнијега. Када председавајући епископ стајаше на молитви, јави му се неки човек у светлости и рече му, да иде рано пред цркву и сачека онога који први дође на молитву јутарњу, „тога поставите за архиепископа, име му је Николај.“ Видевши ово и чувши, епископ саопшти све друговима својим и сутрадан рано оде пред цркву и чекаше. У том наиђе св. Николај, који имаше обичај рано устајати на молитву. Видевши га, епископ упита га: „Како се зовеш, чедо?“ Николај ћуташе. Епископ га поново упита, и он одговори: „Николај се зовем, владико, слуга твоје светости.“ Тада га епископ узе за руку и одведе у сабор и рече: „Примите, братије, свога пастира, кога вам помаза Дух Свети, и кога изабра не сабор људски него Промисао Божји.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам прво братство људи на земљи и то:
1. како прва браћа на земљи беху Каин и Авељ,
2. како Авељ беше чедан и богобојажљив a Каин завидљив и самовољан,
3. како завидљиви Каин уби чеднога Авеља.

БЕСЕДА
о проклетству грешних дела

Проклета земља у делима твојим. (Постања 3, 17)

После греха Евиног и Адамовог Бог је изрекао казну. Није изрекао казну одмах него после извесног времена очекујући покајање њихово. То показује разговор, у који Бог ступи с Адамом после греха. Гдје си? упита Бог Адама. И када Адам рече, да се скрио због голотиње своје, опет га упита Бог: ко ти каза да си го? Тада Адам место покајања поче оптуживати жену своју. После тога Бог је изрекао казну. На змију, која је послужила оруђем ђаволу, пало је неограничено проклетство. Жена је осуђена да у мукама децу рађа, и да њена воља буде под влашћу мужа. То није проклетство него казна с надом. Човек је осуђен на труд око земље. Но шта значе речи: проклета земља у делима твојим? Да ли је Бог проклео земљу као и змију проклетством неограниченим? Никако. Земља је проклета само у грешним делима човековим. Због греха човековог земља производи трње, због греха нерoдица, због греха суше, поплаве, земљотреси, штетно бубиње, скакавци, гусенице и болештине. А да земља није проклета као земља, у целости својој, јасно је из тога, што земља производи и добре плодове; што је Бог од увек по молитви праведника благосиљао земаљске плодове, потребне за живот људски, и што су чак и ангели Божји, као гости Аврамови, кушали од земаљских производа (Постања 18, 1-8). Јер шта је земља крива, и шта су крива сва остала створења Божја на земљи, изузев змије, за грех Адамов? Ипак сва твар уздише и тугује с нама све до сада (Рим. 8,22). Не уздише и не тугује због проклетства на себи него због грешних дела човекових, која су проклета. О браћо моја, застидимо се греха свога, због кога страда и невина твар Божја.
О Боже благи, опрости нам прошле грехе наше и сачувај нас од будућих. О Боже милостиви, смилуј се свакој невиној твари Твојој, која страда због нас и ублажи страдања њена. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024