МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Среда 1. седмице Великог поста
18.03.1869
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1869.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18  ▶ Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,3-11)
3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 4. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 8. Пуна је земља њихова и идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 9. И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 10. Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова. 11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,24-31; 2,1-3)
24. Потом рече Бог: „Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим."И би тако. 25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. 26. Потом рече Бог: „Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи." 27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. 28. И благослови их Бог, и рече им Бог: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.” 29. И још рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 30. А свем зверињу земаљском и свема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу." И би тако. 31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; 3. и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

Приче Соломонове (2,1-22)
1. Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, 2. да пази уво твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 3. ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 4. ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 5. тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 6. Јер Господ даје мудрост, из његових уста долази знање и разум. 7. Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености, 8. да би се држали стаза правих, а он чува пут светаца својих. 9. Тада ћеш разумети правду и суд и што је право, и сваки добри пут. 10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 11. помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 12. избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 13. који остављају праве путе да иду путовима мрачним, 14. који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; 15. којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; 16. избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, 17. која оставља вођа младости своје, и заборавља завет Бога свог. 18. Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. 19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. 20. Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. 21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. 22. А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.


Четвртак (понедељк, уторак, среда)

Песма прва
Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прославити, Бог Отаца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Јагње Божије, које узимаш грехе свих, узми од мене тешко греховно бреме и као милостив дај ми сузе смирења.

Теби Исусе притичем; сагреших ти, очисти ме, узми моје тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе покајања. Немој изићи самном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи и откривајући моје намере; него по милосрђу твоме, презри моје грехове и спаси ме, Свемоћни.

Време је покајања; прилазим Теби, Творцу моме, скини са мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе покајања. Духовно богатство грехом упропастих, бедник сам без добрих дела; зато гладан вапијем: Господе, даваоче милости, спаси ме.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Приклањајући се Христовим Божанским законима и покоравајући се њима, оставила си сладосласна, необуздана стрем
љења и побожно си испунила сваку врлину.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостива дај ми сузе смирења.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Богородице, надо и заштитнице оних који Ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као Чиста Владичице, прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: Видите, видите да сам ја Бог, који сам дао са неба ману и некада у пустињи наточио из камена воду људима, само десницом и снагом мојом.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ламах рече: човека убих за рану своју и младића за масницу своју, и плачећи вапијаше; а ти, душо моја, укаљавши тело и унаказивши разум не задрхта. О душо моја, мудровала си да створиш темељ и утврђење твојим похотама, да није Животодавац уздржао своју савест и избацијо на земљу твоју злу намеру.
О како угледавши се на Ламеха, првог убиуцу својим сладострастим пожудама убих душу као човек, ум као младића и као убица Кајин убих тело моје као брата.

Изли Господ некада огањ, гњевећи се заслужно, и спали Содомљање, а ти си о душо, упалила огањ пакла у коме ћеш изгорети.

Израњавих се и претворих се у ране од ђаволских стрела које израњаваше моју душу и тело; ево вапију гнојне ране и мрачне болести мојих самовољних страсти. Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Утонула у бездан зала, пружила си твоје руке милостивом Богу, Марија и Он ти као Петру човекољубно пружи Божанску руку, тражећи твоје потпуно обраћање.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Вечна, нестворена Тројице, нераздељива јединице, прими мене који се кајем и спаси ме грешнога; Твоје сам створење, зато ме немој презрети, него ме поштеди и избави паклене осуде.

Богородичан
и сада и свагда и у све векове. Амин.
пречиста Владичице, Богомати, надо оних који Ти притичу и пристаништу оних који су у бури, Твојим молитвама и сада и умоли милостивог Творца и Сина твога за мене.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: На камену Твојих заповести, учврсти Господе, колебљиво моје срце, јер си Ти једини свет и Господ.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Уподобила си се душо, Агари Египћански, која се добровољно подјармила и родила новог презреног Исмаила.

Јаковљеву лествицу, која се протезала од земље до неба, разумела си, душо моја, али ниси имала чврсту побожност за успон. Божијег свештеника и Цара Небеског, слику Христову, подражавај у мирском животу међу људима.

О, јадна душо, обрати се и заплачи пре него што дође свечани крај живота и пре него што Господ закључа врата двора свога.

Немој, бити, душо, слани стуб, окрећући се натраг, него се бој примера содомског и спасавај се на гори Сигор.

Не одбаци Владико молбе оних који ти певају, но умилостиви се, Човекољупче и дај опроштај онима који са вером траже.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
истинита и нестворена Тројице, вечно биће у Тројици опевана лицима, спаси нас који се са вером клањамо сили Твојој.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
О Богомати, као Дјева у одређено време родила си вечног Божијег Сина. О дивнога чуда, како си дојећи остала девојка.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Кад чу пророк за Твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас Твој и препородих се;слава Твојој сили, Господе.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Време мога живота је кратко и испуњено је болестима и лукавствима. Но кроз покајање ме прими и док сам у разуму позови ме, Спаситељу, да не бих био плен и храна ђаволу, и смилуј се на мене.

Царским достојанством, венцем и пурпурном хаљином беше оденут човек праведан и богат имањем и стоком и богатством великим изненада би лишен и богатства и царске славе и осиромашени.

Иако беше праведан и без порока изнад свих људи, ипак не побеже од лова замке нечастивога; а ти; грехочежњива јадна душо, шта ћеш ућинити ако се деси да што изненада наиће на тебе.

Многоговорљив сам и жесток срцем безразложно и узалудно. Праведни судијо, немој ме осудити са фарисејем него ми, једини милостиви, дај Митрову смиреност и прими ме као њега. Знам, милосрдни Господе, да згреших и досадих бићу тела мога, но кроз покајање ме прими и у разуму позови, Спаситељу, и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу.

Страстима бејах сав израњављен и души мојој нашкодих, Милосрдни Спаситељу. Но кроз покајање ме прими и док сам у разуму позови и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу.

Не послушах Твој глас него преступих твој писани закон; но кроз покајање ме прими и док сам у разуму помози и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу. делима и у амбис се стропоштала, него си притекла бољим мислима ка узвишеним делима јавне врлине и сјајно задивила, Марија, својом анђеоском природом.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тебе, једног Тројчаног Бога, нераздељеног природом, несливеног лицима, славимо као једног Цара на престолу и узносимо ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и у све векове. Амин.
И рађаш и девујеш и у оба случаја остајеш девојка. Онај који се родио (од Тебе), обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила. Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче, мене који раним после ноћи и молим Те, просвети и упути у заповести Твоје и научи ме, Спаситељу, да извршавам Твоју вољу.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Душо моја, подражавај погрбљену до земље, дођи и падни пред ноге Исусове, да би те подигао, како би ходала правом стазом Господњом.

Владико, пошто си дубоки кладенац, источи ми воду из Твојих пречистих жила, да као Самарјанка пијући њу не жедним, јер точиш реку живота.

Нека ми, Владико Господе, моје сузе буду Силаунска бања, да и ја умијем зенице срца и да духовно видим Тебе, превечна светлости.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Испуњена несравњеном жељом да се поклониш животном дрвету, ти си се тога удостојила; удостој и мене да примим небеску славу.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Славим Тебе Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, Сине, и Душе, јединице по суштини којој се свагда клањамо.

Богородичан
И сада и увек и свим вековима. Амин.
у теби вечна Мати Дјево обуче се у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: свим срцем својим завапех из подземног пакла милостивом Богу, и из погибли изведе живот мој.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ја сам, Спаситељу, она негда изгубљена драхма, зато запаливши светиљку
Претечу твога Христе, потражи и нађи твоје створење. Устани и бори се против телесних страсти и лажних помисли и увек их побеђуј, као што се Исус Навин борио против Амалика и Гаваонита.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Небеско бестрасно стање стекла си на крају земаљског живота, Мати, зато се за нас који Ти певамо моли да Твојим молитвама будемо избављени од смрти.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Истинита сам неразделна Тројица, раздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говори Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
Твоја утроба роди нам Бога слична нама; Њега као Творца свих моли Богородице да се твојим молитвама оправдамо.

Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо чинисмо безакоње и неправду пред Тобом, јер нити држасмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Прођоше ми дани као сан кад се човек пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, примакоше се године мога живота; но који ће ти Исаија помоћи душо, ако не Бог свих.

Припадам Ти и приносим ти речи моје као сузењ: сагреших више него што згреши грешница и чиних безакоње као нико на земљи; но помилуј Владико твоје створење и дозови ме.

Сахраних Твој лик и преступих твоју заповест, помрачи се сва моја лепота и страстима угаси се, Спаситељу, свећа; но умилостиви се, даруј ми радовање, као што Давид пева.

Обрати се, покај се, откри своје тајне и реци свезнајућем Богу: ти знаш моје тајне, једини Спаситељу, но помилуј ме по милости Твојој, као и што Давид пева.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.


Завапивши пред пречистом Богоматером, прво си одбацила безумне страсти које су те силно прогониле, и тако си посрамила демона кушача; дај сада помоћ у невољи и мени слузи твоме.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.
Њега ( Христа ) си заволела, Њега си пожелела, ради Њега си, Преподобна, изнурила тело; а сада моли Христа за слуге његове, да буде милостив према свима нама и дарује миран живот свима који га поштују.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
истинита нераздељна Тројице, једносушна и једно биће, светлости и светлост и свети три у једном светом опева се Бог Тројица; но душо, опевај прослави Бога који је живот свих.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Певамо Ти, славимо Те, клањамо Ти се Богомати, јер си родила једног од нераздељиве Тројице, Христа Бога, и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Ономе кога славе небеске војске и (пред Њим) дрхте Херувими и Серафими, нека певају и нека га славе сва створења, све што дише, и узносе га у све векове.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Изливајући обилно сузе као миро, кличем Ти као грешница која тражи милост, приносим Ти молбу и молим да примим опроштај.

Иако сам као нико сагрешио Теби, ипак милостиви Спаситељу прими и мене који се са страхом кајем и кличем: сагреших Теби јединоме, помилуј ме милостиви.

Поштеди Спаситељу твоје створење и као пастир потражи залуталог, изађи у сусрет заблуделом, уграби ме од вука и учини ме овцом и присаједини стаду твојих оваца.

Када као милостиви судија седнеш и покажеш неописану славу Твоју Спаситељу, о какав ће страх тада бити од усијане пећи свима који се боје страшнога суда твога.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.


Просветивши се вечном светлошћу и разрешивши се од мрачних страсти, ушла си, Мати у духовну благодат; зато просвети, Марија, оне који те прослављају.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Видевши у Теби ново чудо, заиста се ужасну божанствени Зосим и гледајући те као анђела у телу, испуни се страхом, певајући Христу у векове.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Беспочетни Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, живи и творачки Душе, јединице Тројице помилуј ме.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Као од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: Недостижно је зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађање мења закон природе; зато је као богоневесту Мајку сви славимо. Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Смилуј се, спаси ме и помилуј, сине Давидов, који си ђавоиманог речју исцелио и реци и мени као и разбојнику, милостиви: заиста ти кажем, самном ћеш бити у рају, када дођем у слави Мојој.

Када разбојници висише на крсту, један те оптужи а други прослави. О милостиви Господе, као верном твом разбојнику, који је у Теби познао Бога, и мени отвори двери славног царства Твога.

Сва створења дрхтаху, гледајући Те распетог, горе и камења од страха се распадаху и земља се потресе, и ад се отвори, и светлост дана се помрачи, гледајући Тебе, Христе распетог на крсту.

Плодове достојне покајања не тражи од мене, јер снага моја у мени ослаби; даруј ми свагда скрушено срце и духовну смиреност да бих Ти њих принео као пријатну жртву, једини Спаситељу.

Судијо мој и познаваоче мој, Христе, када одлучиш да опет са анђелима дођеш да судиш целом свету, погледај ме тада твојим милостивим оком, поштеди ме и сажали се на мене, јер сам згрешио више од сваког људског бића.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.
Дивним твојим животом, Марија, задивела си све: ангелске чете и људе, јер си живећи духовним животом, превазишла своје тело и као на бестелесним ногама идући прешла си Јордан.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Преподобна Мати умилостиви Творца према нама који те хвалимо, да би се избавили злостављања и мучења оних који нас около нападају и ослободи се искушења; непрестано величамо Господа који Те је прославио.

Преподобни оче Андреја, моли Бога за нас.

Часни и најблаженији Оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Оца прослављамо, Сина узносимо, Божанском Духу истински се поклањамо.
Тројици нераздељној јединици по природи, као светлости и светлостима и животу и животима, животворцу и просветитељу свих крајева света.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он тобом верно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљене непријатеље држи у послушности. И

Ирмос, глас 6: Недосежно и безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије виђење мења законе природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Конон Исавријски. Поучен би у вери Христовој и крштен у име Пресвете и Животворне Тројице од самога Архангела Михаила. И до саме смрти његове невидљиво га је пратио овај Архистратиг Божји. Би просветљен и ојачан благодаћу Духа Светога, те га срце није вукло ни за чим светским, него само за духовним и небеским. Кад га родитељи силом оженише, он прво вече узе свећу и метну под суд, па упита своју невесту: шта је боље, светлост или тама? Она одговори: светлост. Тада јој он поче говорити о вери Христовој, и о духовном животу као бољем и лепшем од телесног. Те тако успе, да и њу, а по том и своје родитеље приведе у веру Христову. И беху он и жена му као брат и сестра. Ускоро умру му и родитељи и жена, и он се повуче потпуно од светског живота и преда молитви, посту и богомислију. Учини велика чудеса, којима многе обрати у хришћанство. Између осталога, примора зле духове да му служе. При једном гоњењу би ухваћен и мучен, и сав избоден ножевима. Његовом крвљу мазаху се болесници и исцељиваху. Он поживе после тога још две године у своме граду и престави се Господу. Овај дивни светитељ поживе и пострада у II веку.

2. Свети мученик Конон Баштован. Родом би из Назарета. Беше благ и незлобив, и у свему Богу угодан. У време Декијева гоњења би мучен за Христа. Но он оста чврст у вери, а незнабожачке судије оштро изобличи због њихове глупости. С ексерима у ногама, везан за кола кнежева, овај добри и незлобни светитељ био је вучен све дотле докле није сам изнемогао и пао. Тада се и последњи пут помоли Богу и предаде Му дух свој 251. године.

3. Преподобни Исихије Посник. Рођен беше близу Брусе у VIII веку. Но удаљи се у једну гору, звану Мајонис, злогласну због демонских привиђења. Направи тамо себи колибу и једну црквицу у част светог апостола Андреје. Сам огради градину коју обрађиваше, да би могао живети од свога труда. Молитвом својом чудеса чинио. Прорекао да ће по смрти његовој на том месту бити женски манастир. На месец дана пред смрт провидео дан и час своје смрти. У поноћ прореченог дана видеше људи његову колибу обасјану необичном светлошћу. И кад дођоше, нађоше га мртва. Сахрањен у цркви светог Андреје, а доцније Теофилакт, епископ амасијски, пренесе га у град Амасију. Скончао мирно и преселио се у царство Господа свога 790. године.

4. Преподобни Марко Подвижник. Аскет и чудотворац. Замонашен од свог учитеља светог Јована Златоуста у четрдесетој години својој, Марко проведе још шездесет година у Нитријској пустињи у посту, молитви и писању полезних књига. Знао цело Свето Писмо наизуст. Био много милостив и плакао над бедом сваког Божјег створења. Једном се плачући помоли Богу за слепо штене једне хијене, и штене прогледа. Из благодарности донесе му хијена-мајка једну овнујску кожу. Но светитељ забрани хијени да убудуће коље овце бедних људи. Примао причешће из руку ангелских. Његове беседе о закону духовном, о покајању, о трезвењу итд. спадају у првокласну црквену књижевност, похваљиваше их и сам велики Фотије патријарх.

Ангели су браћа наша старија и боља,
Воља Творца Свевишњега њихова је воља.
Од светлости светлији су, бржи и светлији,
Од ваздуха на планини лакши и свежији,
У светлост су одевени, светлост Творца свога,
Трудбеници неуморни дела Христовога.
За људе су забринути, брига им једина:
Како Богу да поврате заблуделог сина,
Како своју млађу браћу из земље туђинске
Да поврате у радосне дворе домаћинске.
Михаило Архистратиг, први међ првима,
Што Даница међу звезде, он међ ангелима;
Покајнику сваком хита да га Богу дигне,
Кол’ко да је покајника он свакоме стигне.
Служит, служит, и служити – то je радост њему,
Првенство је и на небу у служби ближњему.
Служба Koja живот крепи, и мајку весели,
Служба коју украшују венци неувели,
Та је служба ангелима радост и весеље
Јер на славу Божју идe, људ’ма на спасење.

РАСУЂИВАЊЕ
Али зашто неки људи, добро школовани, и крштени као хришћани, отпадају од Хришћанства и падају на философију и на научне теорије, као тобож на нешто истинитије од Хришћанства? Из два главна разлога: или из сасвим површног познавања Хришћанства или због греха. Површно познање Хришћанства одбија од овога, а грех бежи од Христа као злочинац од судије. Површни и порочни хришћани често су бивали исто тако огорчени непријатељи Хришћанства као и незнабошци. Површним и порочним угодније је купати се у плиткој бари људских мишљења него на опасној дубини Христовој. Јер оне који искрено пођу за Христом, Христос непрестано позива на већу и већу дубину каб негда апостола Петра: хајде на дубину Свети Марко Подвижник пише, да се закон Божји разуме сходно испуњењу заповести Божјих. „Незнање нагони (човека) говорити насупрот оном што је корисно, а дрскост умножава пороке.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као тајну савршене љубави и то:
1. због тога што она од Христове стране значи давање свега Себе Својим верним,
2. због тога што верни од своје стране с вером и поверењем примају Христа у себе,
3. због тога што она води радосном и плодотворном и спасоносном сједињењу Бога са човеком.

БЕСЕДА
о путовању с Христом на дубину

Хајде на дубину. (Лк. 5, 4)

Тако нареди Господ Петру и осталим апостолима када преста говорити. То значи, да Он прво даје поуку, па одмах затим позива на дело. То исто и за нас важи: чим се научимо нешто из Јеванђеља, одмах треба да пођемо да то остваримо. Ученици делатељи мили су Господу, а не само ученици.
Хајде на дубину! Украј обале, из плићине, говорио је Господ народу, који је мање посвећен у тајне царства Божјега, а апостоле Он позива на дубину. У плићини је мања опасност, али је и лов мањи. У плићини су змије и жабе и други мањи гадови водени – то је сва опасност; и у плићини су само малене рибе – то је сав лов. А на великој дубини је и опасност велика. Тамо су велики зверови морски и велике буре – то је опасност; но тамо су и велике и добре рибе у огромној количини – то је лов. О посвећени, хајде, дакле, на дубину!
Хајде на дубину тајанственог мора животног, но не крећи се без Христа на лађи својој. Нипошто. Јер не само што можеш провести сву ноћ свога живота не уловивши ништа као што се Петар жаљаше: сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо – не само то, него можеш и горе проћи, ако Христос није на лађи. Могу те буре сковитлати и у понор бацити, могу те и големи зверови морски појести. Буре то су страсти твоје сопствене, о посвећени, које иду с тобом неминовно, ако се кренеш на дубину без Христа. Големи зверови морски то су демони, који за трен ока могу тебе упропастити као што за трен ока упропастише велики крд свиња од две хиљаде.
Идеш ли пак с Христом на дубину, не бој се ништа, но радосно и храбро иди, припијен уз Господа. Уловићеш најбољи лов, и напунићеш њиме обе лађе, и телесну и душевну. Најбољи лов уловићеш, о посвећени, и без опасности изаћи ћеш на обалу, на обалу Царства Христовога. Само никуд без Христа! Ни у плићину, ни на дубину. У плићини ће ти досадити и глад и многи ситни гад, а на дубини ће те зло превелико снаћи.
Ти си наш крманош, наша одбрана, наше пристаниште, о свемоћни Спаситељу! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024