Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 124 (1,10-18)
10. Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. 11. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе. 12. А ово кажем зато што сваки од вас говори: „Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов.” 13. Зар се Христос раздели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? 14. Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криспа и Гаја, 15. да не би ко рекао да у име своје крстих. 16. А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих. 17. Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповедам јеванђеље, не мудрим речима, да се не обеснажи крст Христов. 18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Јеванђеље Матеј, зачало 58. (14,14-22)
14. И изишавши Исус виде многи народ, и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове. 15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: „Овде је пусто место, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.” 16. А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” 17. А они му рекоше: „Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.” 18. А он рече: „Донесите их мени овамо.” 19. И заповеди народу да поседају по трави, па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу. 20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 21. А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. 22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре њега на ону страну док он отпусти народ.
