Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јун 1865.
1	Четвртак
2	Петак
3	Субота
4	Недеља
5	▶ Понедељак
6	Уторак
7	Среда
8	Четвртак
9	Петак
10	Субота
11	Недеља
12	Понедељак
13	Уторак
14	Среда
15	Четвртак
16	Петак
17	Субота
18	Недеља
19	Понедељак
20	Уторак
21	Среда
22	Четвртак
23	Петак
24	Субота
25	Недеља
26	Понедељак
27	Уторак
28	Среда
29	Четвртак
30	Петак

На вечерњи

Четврта књига Мојсијева (11, 16-17; 24-29)

16. А Господ рече Мојсију:„ Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевијех, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. 17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

24. И Мојсије изађе и рече народу ријечи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора. 25. И Господ сиђе у облаку, и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад. 26. А два човека осташе у околу, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у околу. 27. И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: „Елдад и Модад пророкују у околу." 28. А Исус син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: „Мојсије господару мој, забрани им." 29. А Мојсије му одговори:„ Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!"

Књига пророка Јоила (2, 23-32)

23. И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. 26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека. 27. И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другога, и народ мој неће се посрамити довека. 28. И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. 29. И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој; 30. И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. 31. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи. 32. И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.

Књига пророка Језекиља (36, 24-28)

24. Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. 25. И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. 26. И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. 27. И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете. 28. И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

Јутрења

Јеванђеље Јован, зачало 65 (20,19-23)
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бeјаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су."

Литургија

Дела светих апостола, зачало 3 (2,1-11)

1. И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу. 2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; 3. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. 4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. 5. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. 6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком. 7. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: 9. Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, 10. У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, 11. Крићани и Арапи, чујемо где они говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?"

Јеванђеље Јован, зачало 27 (7,37-52; 8,12)
37. А у последњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан нека дође мени и пије! 38. Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе." 39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. 40. А многи од народа, чувши ту реч, говораху: „Ово је заиста Пророк." 41. Други говораху: „Ово је Христос." А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид?" 43. Тако настаде раздор у народу због њега. 44. А неки од њих хтедоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега. 45. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто га не доведосте?" 46. Слуге одговорише: „Никада човек није тако говорио као овај човек." 47. Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?" 48. Верова ли ко у њега од главара или од фарисеја? 49. Него народ овај који не зна Закон, проклет је! 50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и беше један од њих: 51. „Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?" 52. Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази." 12. Исус им опет рече, говорећи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Михаил епископ синадски. Овај свети и умни јерарх посвети себе од детињства на службу Христу. Подвизаваше се заједно са светим Теофилактом Никомидијским. Једном, у сушно време, ова два светитеља својим молитвама низведоше обилан дажд на земљу. Због свог подвижничког и девственог живота, од своје ране младости, би изабран и посвећен од патријарха Тарасија за епископа синадског. Участвовао на VII васељенском сабору. По жељи царевој ишао калифу Харун-ал-Рашиду да води преговоре о миру. У време злога Лава Јерменина свргнут са престола архијерејског, због поштовања икона и послат у изгнанство, где у беди и сиромаштини сконча, оставши до краја веран Православљу и 818. године пресели се у царство Христа Цара.

2. Преподобни мученик Михаил. По смрти својих родитеља овај Михаил раздаде све своје имање сиромасима, а он оде на поклоњење светињама у Јерусалим. Потом ступи у обитељ светог Саве Освећеног, где се замонаши. Беше Михаил сасвим млад и красан лицем, но од многог поста сух и блед. У то време владаху Јерусалимом Арапи. Једног дана посла Михаила његов духовни отац у град да прода рукодеље. На улици га срете шкопац царице арапске и поведе царици, да покаже своје рукодеље. Када царица виде красна монаха, разгори се нечистом похоти и предложи монаху грех телесни, као негда жена Петефријева целомудреном Јосифу. Када Михаил одби скверни предлог и поче да бежи, гневна царица нареди да га бију штаповима, а потом да га воде цару с оптужбом као тобож да је хулио веру Мухамедову. Цар му предложи да прими веру Мухамедову, но он одби. Тада му дадоше неки јак отров, да би га отровали; он испи отров, и не би му ништа. Онда нареди цар те га посекоше мачем усред Јерусалима. Монаси нађу тело његово и пренесу у обитељ светог Саве, где га чесно сахране. Пострада свети Михаил за Христа и прослави се у IX веку.

3. Преподобна Ефросинија кнегиња Полоцка. Ћерка Всеслава, кнеза Полоцког. Када је родитељи хтедоше обручити, она одбеже у женски манастир и замонаши се. Трипут јој се јавио ангел Господњи и показао јој место где она има устројити нови девички манастир. Привукла у монаштво и своју сестру Евдокију, и многе друге девојке из великашког сталежа. Једна рођака њена, Звенислава, по рођењу кнегиња Борисовна, донесе све своје благо, хаљине и драго камење па рече: „Све красоте овога света сматрам ништавним, а ове украсе спремљене за брак дајем цркви Спаситељевој, и сама желим обручити се с Њиме у духовни брак и потклонити главу моју под Његов благи и лаки јарам“. Ефронисија и њу замонаши и даде јој име Евпраксија. У старости пожели Ефросинија да умре у Јерусалиму, и Богу се мољаше за то. Бог јој услиши молитву те, заиста, када посети Јерусалим, тамо и сконча. И би сахрањена у манастиру светог Теодосија 23. маја 1173. године.

Зла царица Михаила тужи,
Да он веру исламску наружи,
Цар иноку чудан предлог чини,
Да ће њега сином да усини,
Само веру да остави праву.
И к’о муслим да обрије главу.
Инок срце молитвама грије
И султану у лице се смије:
– Мислиш царе, од мене си јачи?
Смрт за мене нови живот значи.
Душа моја за светом не мари,
Ево три ти ја предлажем ствари:
Ил’ се крсти крстом правоверним,
Ил’ се убиј мачем крвожедним,
Ил’ ме пусти оцу духовноме,
Да се вратим манастиру своме. –
Наљути се царе господаре:
Мачем севну глава свецу паде,
Душу свету ангели узеше
И у царство Христово однеше.

РАСУЂИВАЊЕ
Духован човек тумачи све ствари и све појаве у природи на духован и симболичан начин, и из свега извлачи корист за душу своју. Једанпут дођу братија св. Јовану Колову и почну му причати како је пала добра киша и залила палме, и како су нове гране на палмама почеле да бујају, тако да ће монаси имати материјала за своје рукодеље. Св. Јован замисли се, па рече братији: „Исто тако и Дух Свети силази у срца светитеља, те се обнављају и пуштају изданке страха Божјега.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат даје силу души и следује Христу Господу,
2. како је она залога Божјега усиновљења крштеног човека.

БЕСЕДА
о томе како не треба жалостити Духа Божјега

И не ожалошћавајте Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења. (Еф. 4, 30)

„Печат дара Духа Свјатаго“ – речено је, браћо, над сваким од нас, који смо се крстили водом и Духом. Дух Божји нама је дат, не по заслузи нашој – да нико то и не помисли – него по милости Бога Живога. И у обичним одношајима међу људима радостан је онај ко дар даје, радостан и онај ко дар прима. Даровање је радовање на обе стране. Што већи дар – већа и радост. Радује се и Бог када даје благодат Духа Свог Светог, како да се не радују људи који примају. Сиромах који прима, обично се више радује од богаташа који даје – како да се не радују бедни људи који примају огроман дар од богаташа Бога.
Чиме људи жалосте Духа Божјега? Апостол, који је заповедио да не жалостимо Духа Божјега, одмах додаје и чиме се тај Дух жалости: сваком горчином, и гневом, и љутином, и виком, и хулом (псовком), и сваком пакошћу. То све да се узме од вас, говори апостол. Једном речју: Дух Божји се жалости сваким грехом нашим. Нека се узме од нас сваки грех, и Дух Божји ће бити радостан, и ми ћемо се радовати од Њега. Кад имамо у кући некога високог госта, ми се старамо да чинимо све оно што је томе госту угодно. А зар може бити већи гост од Духа Божјега Светога? Па кад је Он највиши и најжељенији гост наш, треба да уложимо највеће старање да Њему угодимо. А ми знамо чиме се угађа Духу Божјем – оним истим чиме и Христу Господу. А Господ је рекао: ако имате љубав к мени, заповијести моје држите (Јов. 14, 15). Ко, дакле, држи заповести Христове, тај има љубав и према Сину, држећи заповести Његове, тај угађа Оцу и Духу Светоме. Нарочито препоручује апостол благост, милост и праштање. Ако смо благи, ако смо милостиви, ако праштамо један другом, тиме угађамо Духу Божјем, који гостује у срцима нашим. И радује се тада Дух Божји у нама, и цело биће наше тада трепери од неке радости неисказане.
О браћо моја, старајмо се да не ожалостимо Госта Највишега, који нам долази с даровима пребогатим.
О Боже Душе Свети, опрости нехат наш према Величанству Твоме бесмртноме, и не остави нас, празне и ништавне без Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо