МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Понедељак 3. седмице Великог поста
02.04.1861
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1861.
1   Понедељак
2  ▶ Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (8,13-22; 9,1-7)
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан. 14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским. 15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 16. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ. 18. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19. И ако вам рекну: „Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају”; реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 20. Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

1. Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 2. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. 3. Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. 4. Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански. 5. Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. 6. Јер нам се роди дете, син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни. 7. Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (6,9-22)
9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13. И рече Бог Ноју: „Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19. И од свега жива, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Приче Соломонове (8,1-21)
1. Не виче ли мудрост и разум не пушта ли глас свој? 2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3. код врата, на уласку у град, где се отворају врата, виче: 4. „Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5. Научите се луди мудрости, и безумни уразумите се. 6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право. 7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8. Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање. 10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11. Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14. Мој је савет и што год јест; ја сам разум и моја је сила. 15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи од најбољег сребра. 20. Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21. да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни мученици Јован и други. Преподобни мученици Јован и други, из обитељи светог Саве Освећеног код Јерусалима. Овај славни манастир, посећиван и од светог Саве српског, и обдарен од неколико владара српских, и дан-данас постоји. Више пута нападан је од дивљих Арапа, пљачкан и пустошен, но Промишљу Божјом, увек је обнављан и до данас сачуван. У време царовања Константина и Ирине би нападнут од Арапа и опљачкан. Монаси не хтеше бежати, него саветујући се са својим игуманом Томом, рекоше: „Ми смо одбегли из света у ову пустињу ради љубави Христове, срамота је сад да бежимо из пустиње из страха од људи. Ако будемо убијени овде, бићемо убијени због наше љубави према Христу, због кога смо и дошли овде да живимо“. – И тако одлучивши, дочекају ненаоружани оружане Арапе, као јагањци вукове. Арапи неке од њих стрелама умртве, а неке затворе у пећину светог Саве, па наложе ватру на улазу, те их димом угуше. И тако многи од њих скончају као мученици Христа ради и преселе се у царство Онога кога су љубили и ради чије су љубави изгинули. Чесно пострадаше пред Васкрс 796. године у време цара Константина и Ирине и патријарха јерусалимског Илије. Но убрзо постиже праведна казна дивље нападаче. Враћајући се својим шаторима, они се посвађају и у узајамној борби сви изгину. То се догодило 796. године.

2. Света мученица Фотина. То је она жена Самарјанка која је имала ту ретку срећу да разговара са самим Гоподом Христом на Јаковљевом бунару код Сихема (Јн 4, 1-42). Поверовавши у Господа, она је после пошла да проповеда Његово Јеванђеље, са своја два сина, Виктором и Јосијом, и са пет сестара које се зваху: Анатолија, Фота, Фотида, Параскева и Кириакија. Дошли су били у Картагену у Африци. Но буду осуђени и у Рим доведени, у време цара Нерона, и у тамницу бачени. Божјим Промислом, кћи Неронова Домнина дође у додир са светом Фотином, и од ове буде обраћена у веру Христову. После тамновања сви пострадаше ради Христа. Фотина, која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, буде бачена у бунар, где сконча, и оде у бесмртно царство Христово.

Ha бунару Христа срете Самарјанка жена.
И светлошћу самог Христа беше просвећена.
Под Нероном живот сконча у другом бунару.
И дух даде Христу Богу своме господару.
Синови joj славни беху, Виктор и Joсиja.
Обојицу света мајка светињом просија.
Пет сестара намучених за Христово име
C њом одоше на небеса да награду приме.
O Фотино покајнице, дивна мученице,
Како сада вечним сјајем блиста твоје лице!
Некад Спаса чак ни водом ниси напојила,
Напокон си и крв своју за Њега излила.
Душа твоја некад мрачна, док би Самарјанка,
Надсунчаним засја лучем кад поста Хришћанка.
Са страхом си у Сихару Христа објавила,
Смрћу си Га усред Рима ти посведочила,
Љубав сваки страх убија и јунаком прави,
Љубав тебе, o Фотино, занавек прослави.
Нерон може сагорети и два и три Рима,
Но не може сагорети душу Хришћанима.
Нерон може полупати судове од глине,
Но немаде моћ никакву над духом Фотине.
O бесмртна светитељко, сад помози нама,
Пред престолом Христа Спаса – твојим молитвама.

РАСУЂИВАЊЕ
Не кажњава Бог грешника зато што му чини задовољство да уништи човека. Јер да му то чини задовољство, Он не би стварао човека ни из чега. Него кажњава грешника из више целисходних домостројних разлога, од којих су два најочигледнија за нас: прво, да би га казном поправио и на прави пут спасења извео, а друго, да би друге устрашио да не греше. Ово исто мисли св. Исак кад каже: „Праведни мудрац је сличан Богу, јер он кажњава човека не да би му се осветио за грех него, или да исправи човека, или да друге устраши.“ Неки обесни младић, који хуљаше на Бога и на родитеље своје, наједанпут сиђе с ума. Цео град, у коме живљаше тај младић, виде у томе казну Божју и устраши се страхом Божјим. Младића држаху везана и затворена три године. А мајка његова плакаше горко и мољаше се Богу за сина. Једне године о Духовима одведе мајка свог лудог сина у манастир св. Василија у Острогу. После молитава полудели младић оздрави и дође к себи. По том се покаја и поста узорит човек и прави хришћанин.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета н то:
1. како тече крв из Његовнх руку и капље на земљу.
2. како тече крв из Његових ногу и слива се на земљу.
3. како тече крв испод Његовог ребра и капље на земљу.

БЕСЕДА
о борби Јагњета са зверовима

Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их побиједити,
јер је господар над господарима и цар над царевима. (Откр. 17. 14)

Ко говори ове чудне речи? Јован Боговидац. Ко је то Јагње? Христос Господ. Ко је то господар над господарима и цар над царевима? Христос Господ. С ким ће се то Он побити, и кога ће победити? То је звер седмоглава, и сви они који од те нечисте звери примају власт, и част, и богатство.
Јагње посред звериња! Но, ипак, виде св. Јован Јагње као победиоца над свима зверовима. Христос посреди демона! Рекао би прогутаће Га! Па ипак, демони устрашени вичу к Њему за милост и беже од Њега безобзирно. Христос међу Својим мучитељима! Рекао би: умртвиће Га заувек. Па ипак, Он васкрсава и побеђује, а они беже у страху и гину. Црква Христова међи незнабошцима! Рекао би преплавиће је као таласи малено острво! Па ипак: назнабожачка царства тону и пропадају, а Црква постоји, расте и напредује. Вера Христова посред опорих философа и теоретичара! Рекао би: надмудриће је и избацити из света! Па ипак, они један другог у лаж угоне, и прогоне, а вера Христова спасава људе. Благочешће међу богохулницима и богоодрицатељима! Рекао би: упрљаће је! Па ипак они се даве у својој прљавштини, а благочешће носи се у неупрљаној чистоти. Кротост и плачевност хришћанска посред насилника и отмичара! Рекао би: умреће од глади! Па ипак, она живи и ходи сита, а насилници и отмичари пропадају од глади. Јагње посред зверињака! Па ипак – Јагње је победилац.
О Господе кротки и добри, Јагње Божје преумилно, запој и нас Твојом кротошћу и добротом, те да и ми будемо учасници Твоје победе! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024