МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице пете по Васкрсу - О слепом
14.05.1855
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1855.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14  ▶ Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 64 (20,11-18)
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб 12. И виде два анђела у белим хаљинама где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. 13. И они јој рекоше: „Жено, што плачеш?“ Рече им: „Зато што узеше Господа мог, и не знам где га положише.“ 14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. 15. Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?“ Она, мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети.“ 16. Исус јој рече: „Марија!“ Она, окренувши се, рече му: „Равуни“, што ће рећи: „Учитељу!“ 17. Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу свом; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем.“ 18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 38 (16,16-34)
16. Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. 17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења." 18. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње!" И изиђе у тај час. 19. А када видеше њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. 20. И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, 21. И проповедају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани." 22. И слеже се народ на њих, и војводе им раздреше хаљине, и заповедише да их шибају. 23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24. Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. 26. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су сужњи побегли. 28. А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овде!" 29. А он заискавши светиљку улете и дрхтећи паде пред Павла и Силу; 30. И извевши их напоље рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?" 31. А они рекоше: „Веруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој." 32. И говораху му реч Господњу, и свима у дому његову. 33. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. 34. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога.
Јеванђеље Јован, зачало 34 (9,1-38)
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?“ 3. Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. 5. Док сам у свету, светлост сам свету.“ 6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. 7. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској“, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?“ 9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.“ 10. Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?“ 11. Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.“ 12. Тада му рекоше: „Гдје је он?“ Рече: „Не знам.“ 13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. 14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. 15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.“ 16. Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.“ Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?“ И наста раздор међу њима. 17. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?“ А он рече: „Пророк је.“ 18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, 19. и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?“ 20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; 21. а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.“ 22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. 23. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.“ 24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.“ 25. А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам - да ја бех слеп, и сада видим.“ 26. Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?“ 27. Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?“ 28. Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. 29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.“ 30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?“ И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?“ 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.“ 38. А он рече: „Верујем, Господе!“ И поклони му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети пророк Јеремија. Рођен на шест стотина година пре Христа у селу Анатоту, недалеко од Јерусалима. Почео пророковати у петнаестој својој години у време цара Јосије. Пророковао покајање цару и великашима и лажним пророцима и свештеницима; и у време тога цара Јосије једва спасе живот свој од убиствене руке огорчених великаша. Цару Јоакиму прорече, да ће његов погреб бити као погреб магарца, тј. избациће се мртав ван Јерусалима, и тело ће му се дуго повлачити по земљи без погреба. Због тога би Јеремија бачен у тамницу. Не могавши писати у тамници, Јеремија призва Варуха, који стаде код прозорчића тамнице, а он му диктираше. Када цару би прочитано ово пророчанство, гневан цар дохвати хартију и баци је у огањ. Промисао Божји спасе Јеремију из тамнице, а на Јоакиму се испуни реч пророчка. Цару Јехонији прорече, да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом својом и да ће тамо умрети, што се све ускоро и зби. Под царем Седекијом метну Јеремија јарам на свој врат и хођаше кроз Јерусалим, проричући пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилоњана. Писао је робљу јеврејском у Вавилон, да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати у Вавилону седамдесет година, што се и догоди. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили идолима децу на жртву, Јеремија узе здрав лонац у руке и разби га пред народом, проричући скоро сокрушење царства Јудејскога. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, цара Седекију убију, град опљачкају и разоре, а огроман број Јевреја посеку у долини Тотеф, на месту где су деца клана на жртву идолима и где је пророк разбио овај ланац. Јеремија са левитима узме кивот из храма и однесе на брдо Нават, где је Мојсеј умро, и ту га скрије у једну пештеру. Огањ пак из храма скрије у један дубок бунар. Приморан буде од неких Јевреја да иде с њима у Мисир, где проживи четири године и тада буде од својих сaнародника камењем убијен. Мисирцима прорекао сокрушење њихових идола и долазак у Мисир Дјеве са Младенцем. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино пренето и сахрањено у Александрији.

2. Преподобни мученик Акакије Папучар. Из села Неохора код Солуна. Бијен много од свог мајстора у Серезу, он се потурчи. Потом као покајник и монах живео у Хиландару. Његова сиромашна, но христољубива мајка посаветује му: „Као што си се добровољно одрекао Господа, тако сад мораш добровољно и храбро примити мучеништво за слаткога Исуса“. Син послуша мајку и, с благословом Светогорских отаца, оде у Цариград, где буде посечен од Турака 1. маја 1816. године. Глава му се чува у манастиру Пантелејмону.

3. Преподобни Пафнутије Боровски. Син татарског великаша, који доцније прими веру хришћанску. У својој двадесетој години замонаши се Пафнутије и проживи у манастиру до своје деведесет четврте године, када се упокоји у Господу. Био је девственик и подвижник, због чега и велики чудотворац и прозорљивац. Скончао 1478. године.

Јеремија девственик и пророк. –
Божју вољу он људима јавља
Кад у греху људи угнилише
И законе Божје погазише.
Виче пророк, и плаче, и прети,
Речи су му као пламен живи,
Грешне пали, праведнима светли;
Сузе су му као сузе мајке
Над породом својим умирућим.
Казна једна, пророк је провиђа,
Казна једна сто пут заслужена.
Милост Божја у правду сe мења.
Виче пророк, и плаче, и прети,
Народ грешни зове покајању.
Народ слуша што главари кажу,
A главари пророку се смеју,
И речи му за лаж проглашују!
Но пророк се не да заморити:
Своје речи мукама печати;
Злобни људи пророка убише,
Те га гласним навек учинише.
Реч пророка свака испуни се –
Царство паде, пророк прослави се.

РАСУЂИВАЊЕ
Преп. Пафнутије Боровски говорио је својим ученицима, да се човекова душа и дела његова скривена могу познати по погледу очију. Ученицима је то изгледало невероватно, све док овај Божји човек није то потврдио у ствари, и то y више махова. Прозирући у туђе судбе Пафнутије је прозрео и у своју. На недељу дана, будући још здрав, он je прорекао, да ћe y идући четвртак разлучити се од овога света. A када је овај четвртак освануо, он је радосно узвикнуо: „Ево дана Господњега, веселите се људи; ево дође дан очекивани!“ – Ето тако дочекује смрт човек који је целога века мислио o растанку са овим светом и o сусрету c Богом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како се два ангела јављају ученицима док ови још гледају за вазнесеним Господом,
2. како ангели објављују, да ће Господ доћи онако као што Га ученици видеше да одлази у небо.

БЕСЕДА
о сили речи Господње

Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен? (Јерем. 23, 29)

Јесте, Господе, реч је Твоја заиста као огањ који загрева праведника, а жеже неправедника. И реч је Твоја заиста као маљ који мекша камениту тврдину срца покајника, а разбија у прашину срца непокајаних грешника.
Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше (Лк. 24, 32)? питаху се апостоли после разговора са васкрслим Господом. Кад је срце у човеку право, оно гори од речи Господње, и топи се од милине, и шири се од љубави. А кад је срце у човеку неправо и од греха окамењено, онда се оно од речи Господње пече и још више отврдњава. И отврдну срце фараоново. (II Мојс. 7, 13)
Залуд се грешници утврђују у тврђаве своје од камена, у тврђаве своје од железа, у тврђаве своје од сребра и злата, и одбацују оклоп правде Божје. Као силан и неодољив маљ каква је реч Господња, кад Он изрекне осуду тих камених утврђења, у која се грешници утврђују.
Залуд неверник утврђује дом свој тврдим каменом, и државник државу окамењеном мудрошћу земаљском, не уздајући се у Бога живога. Реч Господња пада као маљ на све што је сазидано мимо Бога, или против Бога, као силан и неодољив маљ.
О браћо, не уздајмо се у творевине своје од камења, ни од мермерног нити од златног нити од сребрног камења, нити од безбожног камења сопствених мисли својих. Све је то слабије пред силом Божјом, неголи прах пред силом ветра.
О Господе свесилни, помози нам да примимо реч Твоју и да на њој зидамо сав живот свој и у овом и у оном свету. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024