МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак сиропусне седмице
25.02.1851
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1851.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25  ▶ Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 76 (1,1-15)
1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Речи) живота; 2. и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; 3. што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна. 5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог светлост, и таме у њему нема никакве. 6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. 7. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога греха. 8. Ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 9. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде. 10. Ако речемо да нисмо сагрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама.
Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘” 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?” 34. А они рекоше: „Оно треба Господу.” 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Мелетије, архиепископ антиохијски. Овај велики и свети муж беше изванредан тумач и заштитник Православља. Сав његов живот посвећен беше борби против Аријеве јереси, која не признаваше Сина Божјега Богом и хуљаше на Свету Тројицу. Са свог архиепископског престола три пута беше од јеретика удаљаван и прогоњен у Јерменију. Борба међу православним и јеретицима вођаше се тако огорчено да једанпут, када свети Мелетије у цркви говораше народу о божанској Тројици у јединству, његов сопствени ђакон, јеретик, притрчи владици и затвори му уста шаком. Не могући беседити језиком Мелетије бесеђаше знацима. Наиме, он диже своју руку увис, отвори најпре три прста, и показа народу, по том склопи руку и уздиже један прст. Учествовао на II васељенском сабору где му је цар Теодосије нарочиту почаст указивао. На том сабору Бог је пројавио чудо преко овога светога архијереја. Наиме, када је Мелетије доказивао аријевцима догмат Свете Тројице, он најпре диже три прста, раздвојено, један по један, па их по том склопи уједно, и у том часу показа се пред свима присутним из његове руке светлост као муња. На том сабору свети Мелетије утврди Григорија Богослова на престолу цариградском. Раније пак он беше зађаконио Василија Великог и крстио Јована Златоуста. По свршетку сабора свети Мелетије сконча свој земаљски живот у Цариграду. Његове мошти су пренете у Антиохију.

2. Свети Алексије, митрополит московски. Велики јерарх руске цркве у тешко време робовања руског народа под Татарима. Једном у детињству ловио птице, па заспи, и у сну чује глас: „Алексије, зашто се трудиш узалуд? Ја ћу тебе учинити ловцем људи“. У својој двадесетој години замонаши се и временом постане митрополит московски. Два пута ходио у „златну хорду“ татарску; први пут да ублажи гнев хана Вердевира против руског народа, а други пут по позиву хана Амурата, да му исцели жену од слепила. Три године била је та жена слепа, но оздрави и прогледа када јој Алексије очита молитву и помаза освештаном водицом. После трудног и многоплодног живота упокојио се 1378. године у осамдесетпетој години својој и преселио у дворе Господње.

3. Преподобна Марија. Девојка мушке одважности. По смрти њене мајке отац њен пожели да се замонаши. Но Марија се не хтеде раздвајати од свога оца, те договорно обоје се упуте у један мушки манастир, и то Марија са остриженом косом и у мушком оделу, као младић. Умре отац, а Марија се замонаши као мушко и добије име Марин. У близини манастира била гостионица, и кћи гостионичарева загледа се у тобожњег монаха Марина, и после неуспешног облетања оптужи Марина за незаконити однос с њоме, пошто она с неким другим зачне и роди сина. Марија се није бранила те буде изгнана с поругом из манастира. С туђим дететом у рукама она проживи у дубрави манастирској три године подносећи и глад и мраз и сваку муку и оскудицу. У том кћи крчмарева полуди, а ускоро за тим и Марија умре. Тек по смрти сазна се да је „монах Марин“ био женско. Луда кћи крчмарева пак, чим се дотаче моштију свете Марије, оздрави, и по том призна свој страшни грех. Света Марија упокоји се и пресели у бесмртну радост 508. године.

4. Свети Антоније, патријарх цариградски. Најпре велики подвижник необичнога милосрђа и потом патријарх у време цара Лава Мудрог (889-912). Замонашио и свога оца. Устројио манастир над моштима свете Калије.

5. Света Калија. Издашне руке према бедним из чистог хришћанског милосрђа и као девојка и, доцније, као удата жена. Муж њен био је богат но тврд. Вративши се једном са свога пословног пута, он види да му је жена расточила његово богатство на сиромахе. И он је убије. Но Бог прослави ову милосрдну душу на тај начин што се од њених моштију исцелише многи болесници. Уверивши се у то свети патријарх Антоније подигне манастир над њеним моштима.

Јединица и Тројица, Једно и Троје,
Христос – Бог је и Човек је, Једно и Двоје.
Те две тајне највеће су и најдивније,
У њима се кључ живота и бића крије.
Свето Тројство у јединству, пламен вечити.
Три буктиње – пламен један, пламен вечити.
Јединица и Тројица – Једно и Троје.
Христос – Бог је и Човек је – Једно и Двоје.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Јован Златоуст наводи из живота св. Мелетија следећи пример који показује високу племенитост овога великог јерарха. „Било би неправедно пропустити оно што се догодило при самом изгнанству (Мелетијевом из Антиохије). Када је градоначалник сео у кола и посадио светитеља поред себе, па почео журно да вози преко пијаце, оспу грађани камењем као град са свих страна на његову главу, јер они нису могли лако да се разлуче од свог архијереја, и били су готови пре да се разлуче са животом него са овим светитељем. Но шта учини овај блажени муж? Видевши камење како лети, он покри главу началникову својом одећом. Тако застиде он непријатеље својом превеликом кротошћу, а следбеницима својим тиме даде поуку, какву незлобност треба показивати према онима који нас вређају; како не само не треба им чинити никаква зла, него свом силом отклањати од њих опасност која им грози.“ О самом спољашњем изгледу Мелетијевом вели даље Златоуст: „У истини највећа је наслада била видетн његово свето лице. Не само кад је учио, или говорио, него кад су људи просто гледали у њега, он је био у стању да унесе, у душу гледалаца сваку добродетељ.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као испосника и то:
1. како је Он постио не да би укротио тело Своје пречисто, него да би дао пример нама,
2. како је Он постио мене ради,
3. како ја треба да постим ради мога спасења и ради љубави Његове.

БЕСЕДА
о чудесној посети Сина Божјега

Изиђох од оца, и дођох на свијет,
и опет остављам свијет, и идем к оцу. (Јов. 16, 28)

Ове речи су, браћо, од судбоносне важности по нас. Јер од свега на овоме свету најважније је знати: има ли Бога и има ли живота после смрти? Ове речи су драгоценије од свега бисера на свету, и од сунца и од звезда, јер те речи изговорио је Онај који је најпоузданији и најистинитији сведок. Ваистину, речи су ове извор највеће радости за нас, погњурене у очајање, и у смрт после очајања. Оне сведоче да има Бога и живота после смрти. Изиђох од Оца – то пре свега значи да постоји Бог, од кога Господ Исус изиђе. И идем к Оцу – и то значи, да постоји Бог Отац, коме се Син Божји враћа. Обе ове речи значе у исто време да постоји живот вечни, и да смрт не значи наше уништење. Јер ове речи Господ је изговорио пред саму смрт Своју.
О слатке и дивне благовести! Оно што је срце свих људи и племена кроз све векове тамно наслућивало, Господ је посведочио као факт, као истину.
Још ове речи потврђују јединство Оца и Сина, и божанство Господа и Спаса нашега. Бог нас је посетио, браћо моја, сам Свевишњи Бог – свети, крепки и бесмртни Бог. То је врхунац утехе наше и радости наше.
О Господе Исусе, Сине Божји, сведоче истинити свега добра за ким срца наша даноноћно жуде, освети нас, окрепи нас и обесмрти нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024