Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Децембар 1847.
1	Среда
2	Четвртак
3	Петак
4	Субота
5	Недеља
6	Понедељак
7	Уторак
8	Среда
9	Четвртак
10	Петак
11	Субота
12	Недеља
13	Понедељак
14	Уторак
15	Среда
16	Четвртак
17	Петак
18	Субота
19	Недеља
20	Понедељак
21	Уторак
22	Среда
23	Четвртак
24	Петак
25	Субота
26	Недеља
27	Понедељак
28	Уторак
29	▶ Среда
30	Четвртак
31	Петак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 54 (3,1-10)

1. Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, 2. Јер сви много грешимо. Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело. 3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. 4. Ето и лађе, иако су велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља. 5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали! 6. И језик је ватра, свет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла. 7. Јер сваки род звериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечему, 8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога. 9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију. 10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Јеванђеље Марко, зачало 50. (11,11-23)
11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладне. 13. И видевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: „Од сада нико не јео са тебе рода довека!” И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мењаху новце, и седишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: „Није ли писано: ‘Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку‘.” 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видеше смокву где се осушила из корена. 21. И опоменувши се Петар рече му: „Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: „Имајте веру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: „Ако ко рече гори овој: ‘Дигни се и баци се у море‘, а не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Смокви која је била богата лишћем али није имала плода, Господ је одузео благослов – и, она се осушила (Мк.11,13-20). То је поука делом. Под смоквом се подразумевају људи који су наизглед исправни, док су по суштини својих дела недостојни одобравања. Ко су ти људи? То су они који знају да красно разговарају о вери, али немају саму веру. Они појмове вере имају само у своме уму. Такви су и они који су исправни само по спољашњем понашању, док су по својим осећањима и расположењима врло неисправни. Они праведна дела показују само дотле док нису у стању да сакрију своју неисправност; чим је, пак, то мoгyћe – они их не чине. На пример, они дају милостињу када неко проси у присуству људи; уколико, пак, просјак буде сам, они га чак и изгрде. Они иду у цркву да се моле Богу; на очиглед свих се моле, а и код куће се моле да се не би осрамотили пред домаћима. Међутим, чим су сами – нeћe ни да се прекрсте. О мисаоном и срдачном обраћању Богу нису ни чули. Ми се, пак, помолимо да Бог не допусти да и сами будемо такви. Јер, у том случају не бисмо могли да избегнемо суд изречен над смоквом.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог