Дела светих апостола, зачало 12 (4,23-37) 23. А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине. 24. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: „Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; 25. Ти си устима Давида, слуге свог, рекао: \'Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? 26. Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. 27. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твога Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, 28. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде.\' 29. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју, 30. Пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твог Исуса.\" 31. И пошто се они помолише Богу, затресе се место где бејаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. 32. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. 33. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима. 34. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, 35. и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. 36. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра, 37. имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.
Јеванђеље Јован, 16. зач. (5,24-30)
24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн.5,29).
Ето чиме ће се све завршити! Као што реке теку свака у своје море, тако ћe и ток живота свакога од нас најзад доспети на место које му одговара по карактеру. И они који ћe васкрснути у живот, биће на Суду. Међутим, Суд ће само да запечати њихово оправдање и опредељење на живот. Други ћe, пак, васкрснути само зато да би чули осуду на вечну смрт. Живот и смрт њихова огледа се још у овом животу: једни чине жива дела, а други – мртва и умртвљујућа дела. Жива дела су она која се врше по заповестима уз радост духа и у славу Божију, а умртвљујућа – која се врше насупрот заповестима, уз богозаборав и ради угађања себи и својим страстима. Мртва дела су она која се по изгледу не противе заповестима, али се врше без икакве мисли о Богу и вечном спасењу – само из побуда неког од облика самољубља. Бог је живот – живот је само оно у чему Он има удела. Тако, дакле, пут онога код кога постоје само мртва и умртвљујућа дела води на осуду смрти, а пут онога који има жива дела води ка стицању вечног живота у Последњи дан.
Повратак на Свето писмо
