Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 110 (12,6-14)
6. Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мери вере; 7. ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу; 8. ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. 9. Љубав да не буде лицемерна. Мрзећи зло држите се добра. 10. У братољубљу будите једни према другима нежни; чашћу чините једни друге већим од себе. 11. У ревности не будите лени: будите духом ватрени; Господу служите. 12. Будите у нади радосни у невољи трпељиви, у молитви постојани. 13. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви. 14. Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните.
Јеванђеље Матеј, зачало 29. (9,1-8)
1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град. 2. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову, рече одузетоме: „Не бој се, чедо, опраштају ти се греси твоји.” 3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.” 4. А Исус, видевши помисли њихове, рече: „Зашто ви зло мислите у срцима својим?” 5. Јер шта је лакше, рећи: „Опраштају ти се греси;” или рећи: „Устани и ходи?” 6. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе; тада рече одузетоме: „Устани, узми одар свој и иди дому своме.” 7. И уставши отиде дому своме. 8. А народ видевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ опрашта грехе раслабљеноме. Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули“. Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Мт.9,1-8). Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере. Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо. Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија. Тако се он односи и према осведочењима истине Божије. И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју. Међутим, он и њих покрива сумњом. Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност. И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто. У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо. Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.
Повратак на Свето писмо
