МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 29. по Духовима - Светих Отаца
Среда 29. по Духовима
01.01.1846
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1846.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 312 (3,11-14; 4,1-8)
11. зато се заклех у гневу свом да неће ући у починак мој.” 12. Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце неверовања, одступањем од Бога живога; 13. него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас\" траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом греха. 14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну веру до краја чврсто одржимо. 1. Бојимо се, дакле, да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио. 2. Јер и нама је јављена радосна вест као и онима; али њима не би од користи реч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вером. 3. А ми који поверовасмо улазимо у починак, као што је рекао: „Зато се заклех у гневу свом да они неће ући у починак мој, мада дела Божија беху завршена од постанка света.” 4. Јер рече негде за седми дан овако: „И почину Бог у дан седми од свих дела својих.” 5. А овде опет: „Неће ући у починак мој.” 6. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најпре јављена радосна вест не уђоше због непокорности, 7. то опет одреди један дан, „данас", говорећи преко Давида, после толикога времена, као што рече: „Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.” 8. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се после тога говорило о неком другом дану.
Јеванђеље Лука, зачало 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. И кад неки говораху за храм да је украшен лепим камењем и заветним поклонима, рече: 6. „Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.” 7. И запиташе га говорећи: „Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?” 10. Тада им рече: „Устаће народ на народ и царство на царство; 11. И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба. 20. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово. 21. Тада, који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град; 22. јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано. 23. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гњев на народу овоме. 24. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Бонифатије. Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: „Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?“ Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: „И ја сам хришћанин!“ Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаху, потом налише му врело олово у уста, и – пошто га то не повреди – одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: „Прими онога који негда беше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога“. Аглаида, ужаснута, изађе у сусрет, прими тело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање бедним, а она се повуче од света, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године.

2. Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски. Беше најпре ђакон цркве Мадиоланске, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, према једном небеском откровењу, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године.

3. Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски. Од детињства био необично милостив, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку.

4. Преподобни Илија Муромец. Монах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види, да је на молитви умро. И то је обличење оних, који се не крсте с три прста.

Грешна душа у Бонифатија.
Грешна душа грехом притиснута,
Покаја се и Христом засија
И уздахну по стотину пута.
Муке виде мученика свети’
Муке виде, ко восак растаја,
Заплака се и плачем освега,
За све грехе своје се покаја.
Шта је живот? Намењена жртва
Ја л’ ђаволу, ја ли Создатељу
Прва смрди ко лешина мртва.
Друга с’ пење своме Спаситељу,
Покајање – животу обнова,
Би обнова и Бонифатију,
За спас душе он тело жртвова.
Купи царство за врећу костију.
Од грешника па до покајника.
Покајника па до мученика,
Није даље него прст од прста,
Није даље но земља од крста.

РАСУЂИВАЊЕ
Да ли се вером могу брда покретати (Мат. 17, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери, c тим да ако они буду побеђени, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива, тако да га они виде чувственим очима, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву, потресе се земља и гром загрми, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама, па се полако спушташе к земљи према оном месту, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших“. И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:
1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад,
2. како он сву силу, све добро, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више,
3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство.

БЕСЕДА
о Самуилу

За дете ово молих се, и испуни ми Господ молитву што молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу докле је год жив на служење Господу. (I Сам. 1, 27-28)

Од Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана, бездетна мајка његова, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца, највеће благо своје, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје, Божја су и кад их Бог узима, но највише су Божја, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо, да бисмо Богу дали, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима, него се јављаше овом чистом детету… Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи, и два цара помаза, Саула и Давида. А када остари, сазва народ и упита, да ли је кадгод коме учинио насиље, или од кога узео мито. А народ, једногласно одговори: ниси нас увредио, нити си нам насиља учинио, нити си нас притеснио, нити си узео што из чије руке (12, 4). Ето такав је човек био онај, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног.
О Господе свети и пресвети, благи и преблаги, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024