Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 119 (15,30-33)
30. Али вас молим, браћо, ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене; 31. да се избавим од непокорних у Јудеји, и да служење моје за Јерусалим буде по вољи светима; 32. да с радошћу дођем к вама, по вољи Божијој, и да се успокојим с вама. 33. А Бог мира нека је са свима вама. Амин.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј 73 (17,24-27; 18,1-3)
24. А када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: „Зар учитељ ваш не даје дидрахме?” 25. Петар рече: „Даје.” И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: „Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих?” 26. Рече му Петар: „Од туђих.” Рече му Исус: „Значи, синови су ослобођени. 27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе.” 1. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: „Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме?” 2. И дозва Исус дете, и постави га међу њих, 3. и рече: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио. А апостоли су, затим, тај закон предали свим Хришћанима. Само се дух живота нови примао. Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично. Затим је Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све старо. Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се развија и јача. Тако је и било, но не код свих. Упознавши се са слољашњим хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао, не старајући се о његовом духу. Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати Хришћанином у духу. А шта је са осталима? Имају име као да су живи, а мртви су. Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из целокупног незнабожачког света. Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из средине хришћанског света. Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину сазна да ли припада уделу Господњем. Ако за то не нађе осведочења, нека се побрине да постане „својина“ Божија. Јер, једино је у томе спасење.
Повратак на Свето писмо
